Bele vaške i crne slutnje

I jedne i druge izazivaju svrab i donose neprijatnosti, ali, srećom, ne prenose zarazne bolesti.

Sasvim je druga situacija sa belom ili telesnom vaši, odgovornom za tri teške zaraze. Za prvu, pegavi tifus ili pegavac, procenjuje se da je u istoriji civilizacije odnela više života nego svi ratovi zajedno. Srbiju je teško pogodila u Prvom svetskom ratu (oko 150.000 umrlih), a u Drugom svetskom ratu harala je po Bosni, kao daleko najznačajnija zarazna bolest. I danas bez lečenja može da umre čak do 40 odsto obolelih (srećom, postoji vrlo efikasan antibiotik).

Pegavac je tipična ratna zaraza, sa izrazito visokim epidemijskim potencijalom, a održava se među sirotinjom, naročito u zbegovima i zatvorima. Dokaz da ne pripada prošlosti predstavljaju epidemije, doduše manjeg obima, zabeležene tokom poslednjih 20 godina u Rusiji, Francuskoj i SAD (da ne pominjemo druge zemlje).

S pegavcem često ide vašljiva povratna groznica ili rekurens, od kojeg umire 2-10 odsto nelečenih. Osnovni razlog što je manje čest od pegavca krije se u mehanizmu prenosa: vaš stolicom izlučuje uzročnike pegavca, pa ih čovek češanjem utrlja u kožu, a izazivači rekurensa se ne izlučuju, tako da zaražavanje može da usledi jedino kada se zgnječi vaš.

Poslednji član ovog trojstva je rovovska groznica. Ime joj ukazuje na vezanost za ratove. Samo u Prvom svetskom ratu pogodila je oko milion ljudi, uglavnom vojnike na zapadnom frontu i izbegličku sirotinju. Poput prethodne dve zaraze, održava se i danas, a na Zapadu ugrožava ljude izložene imunološki razornim stanjima, posebno zaražene HIV-om ili se javlja među beskućnicima i alkoholičarima.

Ovo podsećanje nužno je zbog ponavljanih vesti da se među izbeglicama u Srbiji uočavaju bele vaši. To saznanje je u našoj javnosti dovelo do vrlo različitih reakcija, često zasnovanih na predrasudama, pa je važno sagledati stvarnu sliku u pogledu mogućih opasnosti i predohrane.

Vašljivost tela ne treba izjednačavati sa prisustvom bolesti. Činjenica je da sve tri navedene zaraze postoje ili mogu da postoje u srednjoj Aziji i istočnoj podsaharskoj Africi, odakle nam dolazi deo izbeglica, ali prividno ohrabruje što se do nas dugo putuje, pa bi se inkubacija bar dela tih nevoljnika, zaraženih pre napuštanja svoje zemlje, završila do dolaska na našu granicu.

S druge strane, došljaka je mogla da ubode bela vaš samo nekoliko dana pre ulaska u Srbiju, pa da ne bude prepoznat kao rezervoar i izvor zaraze (inkubacija za pegavac je često oko 12 dana, ali za rovovsku groznicu je u širokom rasponu od tri do 30 dana). Dodatna nevolja je što čovek nije zarazan samo dok je akutno bolestan. Uzročnici pegavca, recimo, ostaju skriveni u organizmu i do 40 godina, pa se aktiviraju pri nepovoljnim okolnostima. Tada je čovek zarazan kao i kada je u akutnoj fazi. Situacija sa rekurensom je nešto složenija, a posebno je komplikovana kada je reč o rovovskoj groznici, čiji prouzrokovači mogu godinama periodično da se pojavljuju u perifernoj krvi, bez pojave simptoma i znakova bolesti.

Kao daleko najznačajniji put prenosa sve tri bolesti, bela vaš u u prirodi obično ne živi duže od oko pet nedelja. Idealna joj je temperatura na unutrašnjoj strani rublja, odakle prelazi na kožu samo radi krvnih obroka. Čoveka napušta ako se ohladi (umre) ili pregreje (tifusna groznica). Kada siše krv bolesnika, postaje zarazna za 2-6 (pegavac), 4-5 (rekurens) ili 5-12 dana (rekurens). U prvom slučaju, i sama je bolesna, pa ugiba za manje od dve nedelje, a u ostala dva slučaja životni vek joj nije skraćen.

Sve ove okolnosti, uz mnoge druge detalje, epidemiološka služba ima u vidu. Postoje zalihe insekticida i antibiotika, a što je najvažnije, uz obavezne preglede pri ulasku u zemlju, obavlja se stalni nadzor nad svim izbeglicama. Građani treba da budu svesni da vaš nije buva, te da im ne preti opasnost od uobičajenih susreta sa izbeglicama. Neće se ništa desiti ako im daju svoju odeću (ali ne i ako prime njihovu). Naravno, ne valja nepromišljeno srljati u intimnije direktne dodire, bilo koja da je njihova priroda, ali ta opšta mudrost odnosi se na svako brzopleto zbližavanje s neznancima.

Autor je profesor univerziteta, epidemiolog