Beli na konju

Koliko dubokog uviđanja da je Srbija, gle čuda, već više decenija zaglavljena u nečemu, te da samo ako kandidati ispravno zauzmu stavove desiće se istorijsko odglavljivanje. Te nastupa kretanje napred u istorijsko pomirenje sa jugoslovenskim i balkanskim narodima, koje donosi kako neverovatnu harmoniju spolja, tako i demokratski evropski preporod iznutra. Samo da se svako svrsta kako treba i da se ponaša korektno. I onda još da se proizvede jedna sveopšta i euforična atmosfera opozicione pobede. Da se maše balonima i zastavicama i pevuckaju slogani, nose bedževi, da se ide na koncerte i druženja na mitinzima.

Sa strane vlasti, to isto, samo u hard kor varijanti – dolazi se autobusima masovnije, dere se glasnije, hvata se za geopolitičku stabilnost, stoji se pored auto-puteva koji se nanovo svečano puštaju u saobraćaj, svetkuje u fabričkim halama stranih kompanija opet otvaranih više puta…

U takvoj situaciji jedino izborno iznenađenje je Luka Maksimović iz Mladenovca, alijas Ljubiša Preletačević Beli. Ako uspe da sakupi potpise potrebne za kandidaturu, doneo ih u izbornu komisiju na belom konju ili ne, njegov rezultat će biti najveći opozicioni uspeh u Srbiji ikada. Nije stvar u sprdnji, nego u pobuni. Odnosno, u potrebi za pobunom koja se prirodno javlja usred ovoliko agresivnog nametanja i od strane vlasti, ali i od strane opozicije. Obe strane toliko glume, da ništa manje ne glumi ni Preletačević, s tim što je njegovo barem komedija. Vlast recimo glumi da je juče postala vlast, a ne pre pet godina. Opozicija, i to svi njeni favoriti, od Jankovića do Jeremića, a i Radulovića, glumi novu i svežu političku snagu, iako su svi bili već u vrhu establišmenta.

Svi zajedno – vlast i zvanični protivnici vlasti – jesu na istoj strani sistema, napravljenog tako da običan i koliko toliko normalan građanin (ako mu uspe da ostane normalan) uvek gubi. Bilo da mu smanje platu ili penziju, bilo da ostane bez radnog mesta, bilo da ga zakači neki porez. Ili da mu možda samo bude neprijatno što na većini televizijskih kanala dominiraju obraćanja premijera Vučića, kao u SF utopističkom filmu. Ko ne bi poželeo da se pobuni i to tako da se ne svrsta na stranu tog ukletog establišmenta, nego prosto na bolju stranu života. Bolju, jer je barem smešna.