Beograd je i naš grad

Beograd je glavni grad naše zemlje. Čini četvrtinu stanovništva iste. Ako hoćemo da prisustvujemo koncertu neke muzičke legenda, mi moramo u Beograd. Kada polažemo državni ispit iz neke oblasti, kao i kad treba da obavimo mnoge druge birokratske procedure, opet moramo u Beograd. Ukoliko želimo da se ozbiljno lečimo od neke boleštine, ili čak da ustanovimo tačnu dijagnozu, opet je Beograd destinacija. On je kulturni centar! Ne ići u njega, znači biti van kulturnih tokova.

Beograd je naše ogledalo. Znate li da najveći broj turista koji dolaze u ove naše krajeve obiđe Beograd. Ne Kopaonik, ne Zlatibor, ne od strane jednog pritajenog, ali upućeni kažu još uvek aktivnog političara, kao turistički i olimpijski (!) centar zamišljena Stara planina, ne banje, ne Đavolja varoš, ne seoski turizam, ne Guča (ni Eksit), nego Beograd. Tako je odavno! I pre nego što se odlučilo da se estetski ugađa turistima iz Bugarske i okolnih zemalja.

I zato je važno znati: gde je železnička stanica; gde je autobuska stanica, šta gledamo na Kalemegdanu: istoriju ili gondole (tj. žičare); divimo li se arhitekturi na potezu Hram Svetog Save – Terazije – Trg republike – Knez Mihailova ili Beograda na vodi; da li je Beograd malo haotičan u uzbrdicama i nizbrdicama (kao i njegova istorija) spoj nespojivog – srednjovekovnog, neokolasicističkog i socrealistuičkog ili Dub… pardon Abu Dabi za siromašne?

Kako doći do određenih delova grada? Kako shvatiti višegodišnju rekonstrukciju nekih glavnih saobraćajnica? Kako pronaći alternativna puteve? Zašto (zvanično) centralni gradski trg liči na parking u Severnoj Koreji? Čemu onoliki spomenik Stefanu Nemanji i zašto onaj mač drži kao da pušta vodu iz vodokotlića? Zašto novi spomenik Stefanu Lazareviću ne liči na njegove predstave sa srednjovekovnih fresaka, nego na Vladimira Cvijana? Zašto nešto što liči na blender a zove se Kula Beograd treba da bude novi zaštitni znak ovog lepog grada?

Znate, dok je gradonačelnik bio Branko Pešić, o Beogradu je pevala Lola Novaković. Kad je zapevala Ceca, pitanje je bilo kad če mu se dogoditi jedan Vesić. I zašto o Beogradu već dugo ne peva niko?

Autor je profesor srpskog jezika i književnosti iz Kraljeva