Beograd je na prekretnici. Već predugo njegov razvoj i budućnost zavise od onih koji ga ne vide kao grad, već kao sredstvo za postizanje svojih interesa. Bez urbanističkog plana, bez strategije razvoja, Beograd je postao mesto gde privatni investitori i partijski nameštenici kroje mapu grada po svojoj volji, bez ikakvog poštovanja prema građanima ili stručnoj zajednici.
Kada nema usvojenog planskog i zakonskog okvira, vlada lov u mutnom i zakon jačeg.
Ali to ne sme biti naša realnost i sudbina.
Beograd se gradi bez generalnog plana, gde jedino nesavesni investitori imaju blanko ček. Sve što je opšti interes jeste u drugom planu.
Linije metroa se crtaju kao šare na papiru, a u realnosti sve stoji.
Autobuska stanica na Novom Beogradu, koja se godinama obećava, otvoriće se bez osnovne infrastrukture, dok svaki dan slušamo nove verzije kako će putnici ulaziti u grad. To nije razvoj – to je haos.
Gradski prevoz je prepušten privatnicima koji nemaju ni minimum standarda, bez konsultacija sa stručnjacima i građanima. Gde je odgovornost? Ko je rekao da tako treba?
Nema mostova, nema bulevara, tramvajskih koridora, Beograd je pred bankrotom.
Gradonačelnik, bez legitimiteta, postavljen političkom voljom, pokazuje prezir prema građanima. Umesto da rešava probleme, on im preti, a novinare ponižava.
Govori o stručnosti i iskustvu, a izmislio je diplomu, a postao svojevremeno pomoćnik gradonačelnika čim je iskočio iz bazena. Gde je tu lična odgovornost i vođenje kroz lični primer?
Ali najgore je što se Beograđani osećaju nemoćno, zaboravljeno i izdano, kao da je njihov grad poklonjen nekim ljudima bez njihove volje.
Potrebna nam je hitna promena. Beograd ne može da čeka. Prvo, moramo direktno birati svoje lidere – gradonačelnika i predsednike opština.
Ljudi sa imenom, prezimenom i odgovornošću prema građanima, ne partijama.
Drugo, potreban nam je konkretan program za Beograd. Ne možemo više čekati na improvizacije i obmane.
Građani i stručnjaci ovog grada zaslužuju sistematski pristup koji će staviti Beograd iznad političkih igrarija i diletanata. Treba nam kontiuitet i program čiji je horizont duži od jednog izbornog ciklusa.
Treće, okupimo stručne ljude, bez obzira na političku pripadnost. Beograd mora postati grad u kojem je znanje, a ne politika, na prvom mestu.
To se može zvati u ovoj fazi „gradska vlada u senci“, ali ključno je da pokažemo da naš grad nije partijski plen, već da u prvi plan stavljamo najbolje, koji zaslužuju najširu podršku i aklamaciju.
Ovo je dogovor za Beograd, dogovor koji okuplja sve one koji žele promene.
Građani, stručnjaci, udruženja – svi moraju biti deo ovog procesa.
U narednim danima počinjemo razgovore, okrugle stolove i sastanke sa svim akterima koji žele da se uključe.
Beograd je grad koji uvek ustaje iz pepela, ali sada je vreme za odlučnu akciju. Beograd ne može više da čeka.
Autor je direktor Centra za lokalnu samoupravu i Koordinator Inicijative „Beograd ne može da čeka“
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.