Beograd među najzagađenijim gradovima u svetu

(FOTO)

Piše:

Ovim povodom inicijativa Ne davimo Beograd pozvala je gradonačelnika i gradske čelnike da sazovu hitnu sednicu Skupštine grada Beograda, sa samo jednom tačkom dnevnog reda – rešavanje problema zagađenosti vazduha.

Gradonačelnik nas je ostavio bez odgovora, ali oglasila se Agencija za zaštitu životne sredine saopštenjem, u kojem je umesto navođenja načina da se zagađenje smanji, demantovala rezultate merenja pravdajući ga greškom u softveru za direktno preuzimanje podataka iz državnog sistema monitoringa. Direktor Agencije je podatke softvera AirVisual, o tome da je koncentracija PM10 čestica navedenog jutra u Beogradu dostigla vrednosti od preko 300 mikrograma/m3, nazvao „nerealnim“.

Zbog ovoga smo se odlučili da građanima omogućimo da sami prate zagađenje tako što smo sa mladim programerom i aktivistom iz Makedonije, Gorjanom Jovanovskim, priredili srpsku verziju aplikacije AirCare koju svaki korisnik mobilnog telefona može preuzeti i pratiti merenja kvaliteta vazduha u našem gradu.

Ipak, javna je tajna da je sistem monitoringa kvaliteta vazduha u Srbiji na krajnje nezadovoljavajućem nivou. Ukupan broj aktivnih mernih stanica sa kojih se prikupljaju podaci o dnevnim, mesečnim i godišnjim koncentracijama zagađivača u vazduhu, iz godine u godinu se smanjuje, a podaci koje se sa aktivnih stanica prikupljaju neretko se tumače na neadekvatan način kako bi pružili povoljniju sliku kvaliteta vazduha.

Međutim, čak i merenja Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da štetne vrednosti predstavljaju svakodnevnu realnost za građane širom Srbije, a posebno Beograda, Niša, Valjeva, Smedereva, Kosjerića i Popovca gde koncentracije veoma štetnih čestica PM10 poslednjih nedelja dostižu dnevne vrednosti od 200, a tokom dana i preko 300 (Niš, Valjevo) pa čak i 570 μg/m3 (Popovac, 16. januar)! Dozvoljena dnevna koncentracija PM10 čestica je maksimalnih 50 μg/m3 i to maksimalno tokom 35 dana godišnje.

Jednako je alarmantan podatak o nivoima PM 2.5 čija je dozvoljena dnevna količina 40 μg/m3 a izmerene vrednosti poslednjih nedelja dostižu brojke od preko 250 μg/m3, kao i koncentracijama drugih materija opasnih po zdravlje ljudi (SO2, NO2, O3).

Suspendovane čestice PM 2.5 i PM 10 su kancerogena jedinjenja, predstavljaju opasan oblik zagađenja jer se lako probijaju u pluća i krvotok, uzrokuju ozbiljne bolesti respiratornih organa i mogu dovesti do preuranjene smrti. Prema podacima Svetske zdravstvene agencije, u Srbiji tokom jedne godine prerano umre više od 7.000 ljudi usled izloženosti zagađenjima iz vazduha, što je neslavno drugo mesto u Evropi po broju prevremenih smrti usled zagađenja vazduha.

Podsećamo i da Srbija još uvek ne poseduje laboratorije za merenje koncentracija kancerogenih jedinjenja, dioksida i furana, koji nastaju prilikom spaljivanja otpada, a da je uprkos tome Beograd potpisao ugovor o JPP za izgradnju spalionice otpada u Vinči. Štaviše, umesto da radi na poboljšavanju monitoringa kvaliteta vazduha i smanjenju zagađenja, Ministarstvo zaštite životne sredine već je pokušalo da izmenama zakona omogući uvoz otpada, kao i da dopusti spaljivanje otpada i u cementari u Kosjeriću.

Kada uzmemo sve ovo u obzir, postavlja se pitanje da li direktor Agencije za zaštitu životne sredine može da pod punom odgovornošću, garantuje da vazduh koji udišemo nije štetan po naše zdravlje. Dostupni podaci o kvalitetu vazduha, kao i činjenice da se neke štetne materije uopšte ne mere, ukazuju na alarmantno stanje kvaliteta vazduha u Beogradu i celoj Srbiji, koje od nadležnih institucija zahteva konkretne akcije, a ne sakrivanje iza nemuštih saopštenja.

Autor je član Inicijative Ne davimo Beograd