Neverovatno zvuči činjenica, da u današnje vreme još postoje građani koji misle na higijenu. Žele da operu ruk, da se okupaju, da im posuđe bude čisto, da povuku vodu u wc-u baš svaki put…
I to sada, kad se gradska uprava suočava sa problemima oko vodosnabdevanja ti neodgovorni pojedinci žele da im zagorčaju život. A glavni krivci za ovakvo stanje su građani koji zalivaju bašte, moglo se zaključiti iz saopštenja koje su obznanili gradski oci Beograda. Ovu priču slušam već 50 godina. Još dok je svaka kuća imala svoj bunar. Vlast se menjala, ali priča je ostala ista, jer kod nas samo to funkcioniše – kad nemaš rešenje izdaj saopštenje, važno je građane prevesti žedne preko vode. I tako sam došao do zaključka ili taj što im piše saopštenja još nije otišao u penziju ili oni nikada nisu posetili žitelje Belog Potoka.
Jer da su ih posetili videli bi da su i oni koji su imali bašte, suviše stari da ih obrađuju, dok ove mlađe to baš puno i ne interesuje. Da nije tako, tri prodavnice u centru naselja svoja odeljenja sa voćem i povrćem odavno bi zatvorili. Inače sve je počelo sa pojavom tropskih dana… Da tu nešto smrdi, osetilo se sa prvim toplim danima kad vodu nismo imali preko dana ali smo zato redovno dobijali noću od tri do šest, tako da su gledaoci rijaliti programa i ljubitelji Pinkovih vesti u četiri časa imali čemu da se raduju… Mučenje koje je izgledalo da će potrajati dan-dva proširilo se na ceo mesec. Žitelji Belog Potoka, taj mesec bolje da su proveli u Sahari bolje bi prošli. Možda bi naišli na neku oazu, ili bar nekog dobrog beduina sa vodom dok se ovoj bedi koja ih je zadesila niko nije nadao. Posle nekoliko sušnih dana iako Beograd leži na dve reke, za razliku od mnogih gradova sagrađenih u pustinji i najveći optimisti su shvatili da projekat „Beograd na vodi“ polako postaje projekat „Beograd bez vode“…
Tih dana uzvik „Stigla voda“ mogao je samo da se čuje iz obližnje prodavnice kad stigne kamion sa flaširanom vodom. I tako, snalazio se kako je ko znao i umeo. Neko se umivao „rosom“, neko prao noge „akva vivom“ a neko zube „knjaz milošem“…
Ako je za utehu, žitelji Belog Potoka ipak nisu bili pušteni niz vodu, stizale su povremeno cisterne za pranje ulica koje teško da mogu da operu nadležne, od odgovornosti i nesposobnosti koju su ispoljili. I za kraj, još jednom da se vratim na pomenutu izjavu. Izjava da su žitelji Belog Potoka krivi za povećanu potrošnju vode, može samo da znači da će im uskoro stići uvećani računi za vodu koju nisu ni imali…
Ali meštani Belog Potoka znaju da ta izjava ne pije vodu, pogotovo ne od onih što su navikli da piju viski i koktele.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.