Nova ovlašćenja komunalne policije i namera vlasti da se u gradu u ime „veće bezbednosti građana“ stave brojne kamere da snimaju dnevni život ulica, svuda, primoravaju nas da iznova razmišljamo o pravu na urbanu slobodu.
Jer grad je ne samo mesto susreta kultura, preduzetništva svih vrsta, nove mode, razvoja i progresa već i prostor slobodnog pokreta i nesputane misli.
Izvan tradicionalne sputanosti i konzervativnosti srpskog sela, Beograd nudi mogućnost drugačijosti, raznovrsnosti. Zato je gradska ulica mesto urbane imaginacije kao i autentičnog urbanog izraza. Ali, misao Đerđa Konrada da su „…sve velike kulture rođene u gradu…“ podseća nas na težnju da se grad „obuzda i prisvoji“, baš kao mesto kulture, često novih pokreta i sadržaja prostornog tipa.
Strah od urbane nepredvidivosti, krije se iza novih mera kontrole pod izgovorom brige za bezbednost. U stvari, radi se o vrsti „istorijskog turnira“ u borbi za vlast, suprotstavljanjem kontrolom, od strane vlastodržaca, nevidljivim, trajnim, a neuhvatljivim energijama urbane imaginacije iz koje je nastao i sam grad.
Otuda standardizacija kao vid svih sadržinskih i „urbano-dizajnerskih“ poteza gradske vlasti, na ulicama i trgovima, parkovima kao javnim prostorima. Tako se nastoji da usmeri i kontroliše spontana gradska sloboda, doživljavanje sadašnjosti neočekivano, u trenutku, izvan unapred utvrđenog plana i namere.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
