Na solo-koncertu neobičnog muzičkog pozdrava Beogradu, Artur H francuski odgovor na Tom Waitsa, u pauzi između pesama, na engleskom kaže, postavlja beogradskoj publici, precizno pitanje: „What will happen with Belgrade Waterfront – Beograd na vodi – Beograd-Dubai?“ Publika pogađa i odmah reaguje.
A on svojim nastupom čini više. Razlikuje svoj lakonski internacionalizam putnika – poete od onog što nam preti, zatvaranjem u konzumentski geto – globalizacije „a la Dubai“.
Suptilni duhovni internacionalizam, Artura H, osetljivog pustolova, koji u NJu Jorku vidi grad kroz zvuk Monkovog klavira i ima viziju „Tokijo poljupca“ pod trešnjevim drvetom u Japanu, nehotice ga povezuje sa Crnjanskim , koga udar grane drveta u staklo voza ka Novom Sadu, podseti na Sumatru, stvorivši potom čuvenu pesmu sa tim imenom.
NJegova skoro „sumatraistička“ vizija sveta, poput našeg velikog pesnika, o „bliskosti dalekog, drugog…“, ovog muzičkog story-teller-a, a on pripoveda svojim šansonama, zvucima, sasvim je suprotna Dubai – prefabrikovanim fantazijama o lakom životu, gde je sve kitnjasto a u ljudskom smislu bolno.
Zna se da umetnost premaša granice duhom internacionalne, humanističke bliskosti ljudi ma gde živeli, a različita je od finansijskih težnji globalnog svetskog tržišta kupoprodaje, čak i oblika života „ready – made“ koncepta koji nudi Dubai.
Beograd nije „Novi grad na vodi“ uzetog imena, nego je od davnina na Ušću reka, topo-metafore susreta , moguće ljubavi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
