Beogradska žica

Kada su budućem gradonačelniku Beograda, pred beogradske izbore rekli da su stručnjaci odobrili gradnju gondole, prilično sam siguran da je tad pomislio da se radi o venecijanskim gondolama – vižljastim crnim čamcima na Savi.

Međutim surova stvarnost je potpuno drugačija i svakodnevno nas uverava o gotovo manijakalnoj opsednutosti gradske uprave Beograda – savskim obalama pa na njih kidišu na sve moguće načine i uspeva im da ostvaruju sve svoje besmislene zamisli, sve urbane banalnosti – i tako evo već šesta godina za redom.

Sada je na red došla – kako oni kažu, gondola – a u stvari se radi o najobičnijoj žičari, o čeličnim sajlama, o kabinama monstrumima – sličnih vagonima. Ta čelična skalamerija koja će kao crni ožiljak unakaziti najlepši profil kamenog bedema ima svoje ogromno crno GROTLO u koje uvlači svoje furgone – koje posle kratkog vremena ponovo bljuje preko reke.

Oni stručnjaci na koje se poziva gradonačelnik su oni isti stručnjaci koji su dozvolili belosvetskim arapskim preduzimačima da svojim nakazama Beograda na vodi, zaklone milenijumski istorijski pejzaž Beograda na čiju zaštitu smo se obavezali potpisivanjem i ratifikovanjem desetina međunarodnih deklaracija i konvencija – oni isti stručnjaci koji su precrtavajući jednu problematičnu maketu pristigle niotkuda, proizveli Prostorni Plan Posebne Namene za Beograd na vodi i tako obeščastili čitavu profesiju – oni isti stručnjaci koji su dozvolili izraelskom preduzimaču da zarad višespratne garaže shopping centra u Rajićevoj ulici, razbije odlično sačuvanu Rimsku ulicu iz II veka naše ere, dugačku 35 metara i baci kao građevinski šut na đubre – oni isti stručnjaci koji su dozvolili da kineske građevinske mašine za neki dan krenu da razbijaju podzemlje Vasine ulice kako bi tu izgradili trospratnu podzemnu garažu ne vodeći računa da tu leži zatrpano civilizacijsko blago – građevine starog Rimskog carstva na kojima počiva Beograd i na kojima treba i mora da gradi i čuva svoj pravi identitet. To nisu stručnjaci – to su PODANICI – poslušni i ponizni izvršioci zaposleni u zarobljenim pa uništenim gradskim institucijama koje su pre trideset godina bile neprikosnoveni respektabilni bastioni struke, pravi čuvari javnog interesa, profesionalnog znanja, morala i etike.

Od svih tih stručnjaka-podanika najveću štetu Beogradu pravi tzv. Komisija za planove kojoj predsedava glavni urbanista grada. Ova komisija po pravilu odbacuje sve primedbe koje se stave prilikom javnih uvida u planove i na taj način potpuno obesmišljavaju javni interes i učešće građana i stručne javnosti u procesu odlučivanja šta će se i gde raditi i graditi.

Ovu komisiju uglavnom čine arhitekti nepoznate profesije.

Iz te bratije stiže nam i novi glavni urbanista Beograda pa se ne treba nadati nikakvom boljitku u toj oblasti – najverovatnije će nastaviti istim putem tamo gde je stao njegov prethodnik ostavivši u nasleđe nebrojene primere urbanih besmislica i nezalečivih rana u javnom prostoru naše izmučene prestonice.

Kako sačuvati Beogradsku tvrđavu od vandalskog projekta – ŽICE.

Beogradska tvrđava sa kotom 125,5 iznad morske površine najlepši je ukras Beogradskog istorijskog pejzaža koja dominira na grebenu tzv. šumadijske geološke ploče.

U I veku tvrđavu čine zemljani bedemi

U II veku tvrđava je Rimski kastrum IV legije Flavija.

U VI i XII veku tvrđava je Vizantijski kastel.

U XIII i XV veku je srednjevekovna prestonica Srpske Despotovine.

U XVII i XVIII veku je austrijsko-osmanlijsko artiljerijsko utvrđenje.

Zbog svega ovoga Beogradska tvrđava je od 2015 godine na tentativnoj listi UNESKO-a.

Koji treba da je proglasi SVETSKOM KULTURNOM BAŠTINOM u sklopu celine granice Rimskog carstva – Limesa.

Ako se dozvoli da se krene da buši i razbija glavni kameni bedem Tvrđave kako bi se u njega ugradila početna stanica Žičare – onda od UNESKO-ve liste nema ništa i ne samo da ćemo tamo biti brisani već ćemo biti proglašeni za vandale.

Treba podsetiti da u Evropi i u Svetu ima na stotine i stotine žičara.

Samo u susednoj Rumuniji dominira osam velikih žičara od kojih je najpoznatija ona u Busteniu koja je dužine 4.350 metara i savlađuje visinsku razliku od 1.235 metara.

Najčuvenija žičara na svetu je ona u Brazilu – Sugarloaf Cable Car (Glava šećera) Sagrađena je 1912. godine a obnovljena 1972 god. Dužine je 1.500 metara i savlađuje visinsku razliku od 400 metara. Iz njenih kabina sagledava se fascinantna panorama luke i čitavog zaliva Rio De Janeira. Pored skulpture Isusa Hrista predstavlja glavnu turističku atrakciju i u toku dana preveze ukupno 2.500 putnika.

Našta ukazuje poređenje beogradske žičare sa ovim svetskim primerima.

Prvo nema primera u svetu da se zarad žičare razbija i oštećuje istorijski objekat pod zaštitom države.

Drugo, naša žičara treba da savlada smešnu visinsku razliku manju od 50 metara. Ispada kao da se vuče po zemlji kada je trebalo poseći tolika stabla što predstavlja poseban vandalizam.

Prave žičare prelaze preko krošnji drveća i nigde ih zbog toga ne seku.

Treće – žičare se prave i radi panorama. A šta će biti panorama ove Beogradske žice – mutna prljava voda Save u koju se i dalje slobodno izliva 126 direktnih fekalnih gradskih kanalizacionih cevi, reka bez rečnog saobraćaja i par splavova oko kojih plivaju ostrva plastičnog otpada.

I na sve ovo ambicija gradskih službenika – vizionara da će oni povratiti investiciju vrlo brzo jer će prevoziti – samo u jednom satu – 3.000 putnika. Daj Bože da ih toliko nahvataju za čitav mesec mada postoji i varijanta da putnike dovoze autobusima iz cele Srbije jer su to već vežbali i odlično im ide.

Moj predlog bi bio da se ovi iz gradske uprave manu ove besmislene i po mnogo čemu štetne investicije, skupe još para pa možda uzmu i kredit i negde oko ove trase koju su zacrtali za žičaru izgrade pravi pravcati most preko Save koji bi povezao bulevar Nikole Tesle sa Dorćolom i tako rasteretio Brankov most preko koga nekad prelazak traje satima

Međutim, s obzirom na dosadašnje iskustvo i brojne bahatosti sadašnje ekipe u Beogradu, verovatnije je da će oni izgraditi Žicu, izbušiće oni rupe kolike treba i rušiće po Tvrđavi zarad toga, izgradiće oni i trospratnu podzemnu garažu na Studentskom trgu i na đubre baciti sve Rimske građevine Singidunuma, izbetoniraće oni i svih 90 hektara najvećeg beogradskog parka Ušće ako treba da bi se tamo napravilo pravo neprekidno Vašarište i biće ih baš briga što će ih UNESKO proglasiti savremenim vandalima i skinuti sa liste čekanja da postanemo deo Svetske Kulturne Baštine.

A onda će jednog dana samo otići bez traga i bez ikakve KAZNE.

Autor je arhitekta