Beogradske rupe

I dok Slavija iz Praga možda ima i po neku rupu u odbrani, u odbrani vlasti u Beogradu, a u cilju predizbornih aktivnosti, po broju rupa smo daleko ispred njih. Pa su tako Beograđani pored rupa u budžetu, rupa u zakonu i Mitićeve rupe, pred beogradske izbore dobili i ulične rupe.

Rupa kao simbol političke borbe u glavnom gradu, dovela je do toga da vlast tvrdi kako se opozicija sakrila u mišju rupu, dok opozicija uzvraća kako je konačno vlast došla mečki (ili sa „mečkom“ u obilazak radova) na rupu. Dok ima i onih koji ipak smatraju da su radovi oko muzičke fontane, poslednja rupa na svirali. Ipak, ono što čudi je to da se niko nije setio da ovoliki broj rupa uvrsti u turističku ponudu Beograda, kako bi stranci na licu mesta mogli da se uvere kakvo je stanje u našoj zemlji. I dok večito nezadovoljni tvrde da zbog radova oko Slavije saobraćaj mili, i da im se umesto da zbog toga omili – gradski prevoz ogadio – a tvrde i da je primećeno kako polusatni prevoz putnika od Karađorđevog parka do Slavije GSP naplaćuje kao vožnju, optimisti u svemu ovome vide i onu dobru stranu. Oni kažu da su prednosti jednog ovakvog iskustva neograničene i čude se da se gradski oci nisu setili da ovakva putovanja uvrste u program „Besplatno razgledanje grada iz autobusa“.

Osim što ćete upoznati nova lica, zbližiti sa svojom okolinom i imati osećaj da možete na nekoga da se oslonite, pruža vam se i mogućnost prijatnog ćaskanja sa ostalim putnicima na temu da li je gradski prevoz bio brži dok su konji vukli tramvaje ili sada. A ako vam se ukaže prilika (što je vrlo verovatno ) možete objasniti lokalnom džeparošu koji je zavukao ruku u vaš džep i ostao praznih šaka, da to nije do njega nego je država bila brža.

I poželeti mu više sreće u sledećem izvlačenju. I tako, možda ovo kopanje rupa po Beogradu pred beogradske izbore ima i neku dublju poruku, ali poslovica nas uči: ko drugome jamu kopa, sam u nju upada…