Kako izbori u glavnom gradu mogu biti „spirala smrti“ za vlast: Lični stav Miroslava Parovića

Za početak, jasno je da je Vučić izbore pokrao i da je to bio jedini način da se formira sastav Narodne skupštine baš onako kako mu odgovara.

Da bi prošla krađa na republičkom nivou morao je unapred da planira kosku koju će da baci kako bi umirio domaću i međunarodnu (političku) javnost i pod tepih gurnuo priče o izbornim nepravilnostima.

Zato je u izbornoj noći i rekao kako sudbina vlasti u Beogradu zavisi isključivo i lično od doktora Branimira Nestorovića, a sa kojim je napravio čvrst dogovor o tome da ne treba da podrži nikoga.

Na taj način je pred delom stranaca koji su zagovarali potrebu da opozicija dobije vlast u glavnom gradu on ostao čist uz objašnjenje koje je u „Tesnoj koži“ Šojić dao Đoletu: „Ima u preduzeće jedna budala koja koči.“

Dakle, nema govora o bilo kakoj pobedi prave opozicije ili principijelnosti grupe MI, već o unapred smišljenom i dogovorenom planu o kome sam u više navrata javno govorio u periodu pre održavanja izbora.

Ono što se takođe ima kao korist za Vučića od ponavljanja izbora u Beogradu je i to što će kampanja za te izbore potpuno pokriti formiranje novog sastava Vlade Republike Srbije i prve odluke koje će biti donešene, a koje će imati izuzetno negativne implikacije po srpski nacionalni i državni interes.

I ovo je dakle unapred bilo isplanirano i stvari su vođene u tom smeru da se prvih sto dana nove vlade pokrije prvo beogradskim, a potom i drugim loklanim izborima koji će biti održani najverovatnije početkom jula meseca.

Tako da će nas kao društvo uvesti u period letnjih odmora kada je po pravilu mnogo manje interesovanje za bilo šta sem za odlazak na more i kada je idealno za raznorazne izdaje.

Ko ne veruje, samo treba da se priseti početka avgusta 1995. godine kada je izvedena dogovorena akcija „Oluja“ u kojoj je uništena Republika Srpska Krajina, a na desetine hiljada izbeglica došlo u Srbiju.

Sada bi se moglo desiti da jul i avgust budu rezervisani za završetak još nekoliko preostalih formalnih stvari vezano za uspostavljanje dobrosusedskih odnosa sa tzv.

Republikom Kosovo, recimo da se ozvaniče kancelarije za vezu u Beogradu i Prištini, a preko kojih bi se uspostavili diplomatski odnosi.

A smeše nam se i nastavak ugovora sa Rio Tintom, kao i inicijativa za ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana, pa me nimalo ne bi iznenadilo da novi sastav vlade i Narodne skupštine i o ovome odlučuju u periodu nakon što u potpunosti splasne narodna energija nakon još jednog iscrpljujućeg kruga izbora.

Rešenje ipak postoji i to čak uprkos ovakvoj opoziciji i raznim trulim dogovorima koje su napravili sa predstavnicima vlasti.

Naime, Vučić je na izborima u Beogradu trenutno suočen sa situacijom koja se matematički može objasniti tako da ima veći broj nepoznatih od broja jednačina koje je uspeo da postavi, te je samim tim problem trenutno bez rešenja.

Ovo kod njega izaziva sve veću nervozu što će neminovno dovesti do grešaka čime bismo mogli da vlast uvedemo u tzv. „spiralu smrti“ koja se recimo dobija kada pilot izvede loš manevar i onda letelica izgubi kontrolu i sruši se na zemlju kao da je uhvaćena nekakvim virom.

Otuda je sada nasušna potreba da se na scenu za beogradske izbore uvode ljudi koji mogu da donesu novi kvalitet i dodatno Vučiću zakomplikuju situacju.

U tom smislu dva imena mogu da donesu novu energiju, a reč je o Nemanji Šaroviću i Savi Manojloviću.

Trenutno, jedino Nemanja Šarović ima potencijal da zaustavi projekat vlasti oličen u pokretu koji predvodi doktor Nestorović, a čija je uloga kao što sami javno govore gostujući na režimskim televizijama, to da oko sebe okupe što veći broj ljudi koji su nezadovoljni stanjem u zemlji, ali da ih ne povedu putem promene režima već da ih drže u poziciji pasivnosti čime energija tog dela stanovništva postaje jalova i svedena na kritiku nekakvog imaginarnog sistema, a bez želje da se taj sistem menja tako što će se u prvom koraku promeniti aktualna vlast.

Sa takvom postavkom Nestorović je trenutno u ulozi Pekmena koji jede desnu stranu političkog spektra i to praktično bez bilo kakvog otpora.

Eventualnom kandidaturom na izborima u Beogradu, Nemanja Šarović bi privukao deo desnih birača koji bi inače glasali za MI, a još mnogo važnije on bi mogao da privuče jedan broj razočaranih radikala kao i tzv. „mekih Vučićevih birača“ koji su u stvari „staroradikali“ i kojima je on više nego prihvatljiv.

Rečju, on ima potencijal da oko sebe veže deo desnih opozicionih i da ne dozvoli da oni odu ka nekim satelitima vlasti, a isto tako ima potencijal da okruni i deo već spomenutih „mekih Vučićevih glasača“, čime bi se postigao dvostruki efekat. S druge strane, Savo Manojlović bi u građanski deo političkog spektra vratio onu aktivističku energiju koja je počela da pada od momenta kada su utihnuli svi protesti, a predstavnici koalicije „Srbija protiv nasilja“ uzeli mandate i ušli u skupštinu.

Time bi se osiguralo da taj deo građana uopšte izađe na izbore jer postoji ogorčenje kod jednog dela ljudi imajući u vidu da je većinsko raspoloženje bilo da se u potpunosti bojkotuju institucije.

I za kraj.

Građani moraju da znaju da je izborna matematika drugačija od običnog računa te da se shodno tome mora raditi mnogo pametnije od onoga što trenutno radimo svi mi koji smo prisutni na političkoj sceni i istupamo protiv vlasti.

Da bih dao slikovito objašnjenje uzeću za primer dve žene koje su iste visine i težine, ali jednoj je kilaža raspoređena tako da je dominatno na stomaku, a drugoj dominiraju poprsje i bedra dok je struk uzak.

Druga žena je zgodnija i na oko privlačnija, a ponavljam isto je i visoka i teška kao i prva.

Da bi pobedili Vučića mi moramo napraviti zgodnu ženu, tj. glasovi moraju da budu raspređeni tako da na kraju bude 56 odbornika koji će u Beogradu podići ruku za rušenje ove vlasti i da potom krene domino efekat.

Zato je jalova priča kako je i na prošlim i na onim prethodnim izborima opozicija imala mnogo više glasova od vlasti, jer oni nisu bili dobro raspoređeni.

Autor je predsednik Narodnog slobodarskog pokreta

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.