Beogradski model za ubrzanje integracije

Zahvaljujući pre svega Bugarskoj, koja je kao prioritet svog šestomesečnog predsedavanja EU, označila Zapadni Balkan, u Sofiji će prvi put posle čak 15 godina, lideri Unije i Balkana razgovarati o pristupanju regiona EU. Ulog za Srbiju i ostale zemlje regiona zato je veliki, jer je ovo retka prilika da se o pristupanju Uniji govori na najvišem nivou, što se poslednji put dogodilo u Solunu 2003. godine. Uspeh samita u Sofiji je važan i zbog rezervi koje je u pogledu balkanskog pridruženja Uniji izneo francuski predsednik Emanuel Makron. Srbija je to prepoznala, odlučivši da učestvuje na sofijskom Samitu, uprkos nezavidnoj poziciji u koju je postavljena najavama Španije, pre svega, ali i drugih zemalja koje nisu priznale nezavisnost Kosova, da neće doći u Sofiju ukoliko delegacija iz Prištine bude tretirana kao i svaka druga državna delegacija.

Ova godina je od strane visokih zvaničnika EU označena kao „ključna“ za evropske integracije Zapadnog Balkana, a prema rečima Federike Mogerini, region bi tokom 2018. trebalo da konsoliduje svoj put ka EU i da učini ovaj proces nepovratnim. U tom cilju Evropska komisija je 6. februara donela Strategiju za Zapadni Balkan, kojim je potvrđena spremnost EU da do 2025. godine primi u članstvo Srbiju i Crnu Goru, zemlje koje su na Balkanu najviše napredovale.

I u Beogradu se još pre toga „gledalo u budućnost“, pa je u oktobru prošle godine ambasadama članica EU predstavljena studija sa detaljnim predlozima o bržem integrisanju Zapadnog Balkana u EU. Međunarodni institut za bezbednost, inače autor studije pod nazivom „Zapadni Balkan u EU – Western Balkans IN“ podseća da su neka od rešenja iz ove studije već ugrađena u Strategiju EU za Zapadni Balkan i očekuje da će na Samitu u Sofiji biti prihvaćen čitav njegov koncept i to kao nova, zajednička strategija EU i Zapadnog Balkana.

„Uvereni smo da će ovaj model za nastavak procesa pridruživanja ubrzati kretanje Balkana ka EU, osnažiti proevropsko raspoloženje među građanima balkanskih zemalja i pospešiti reforme koje su na tom putu neophodne. Samit EU – Zapadni Balkan u Sofiji 17. maja je za to jedinstvena prilika, s obzirom da je to prvi sastanak lidera EU posvećen Balkanu posle čak 15 godina“, saopštio je Međunarodni institut za bezbednost.

Osnovna ideja projekta „Western Balkans IN“ je da se Evropskoj uniji ponudi potpuno novi dogovor, koji će koristiti i samoj EU, ali i zemljama Zapadnog Balkana pojedinačno. On predviđa da zemlje Zapadnog Balkana najpre međusobno, bez EU, postignu dogovor o zajedničkom nastupu prema EU, od koje će se tražiti da dramatično ubrza postupak pridruživanja. Od EU će se zatražiti da u predstojećem procesu opšteg redefinisanja svog ustrojstva predvidi mogućnost „uslovnog članstva“ (Conditional Membership), koja bi bila otvorena, u realnosti, samo zemljama Zapadnog Balkana. „Uslovno članstvo“ značilo bi da zemlje Zapadnog Balkana mogu da se smatraju članicama EU, tj. da postane „opipljivo“ da su one već deo porodice. To sada nije slučaj i, po postojećim procedurama, neće ni biti slučaj najmanje do 2025. godine. A do tada mogući su veoma negativni, pa i katastrofalni razvoji i za Balkan i za EU – sa ekonomskog, bezbednosnog, pa i geopolitičkog stanovišta (uticaj Rusije, Kine).

„Uslovno članstvo“ je politički koncept. On pruža uverenje zemljama koje ga imaju i njihovim građanima da je posao skoro završen, a samim tim neumitno će rasti podrška građana članstvu u EU. S druge strane, Evropskoj uniji pruža uverenje da je i dalje vitalan i poželjan sistem, čime se u dobroj meri anuliraju teške posledice Bregzita po evroentuzijazam. Zemlje koje dobiju „uslovno članstvo“ uživaju privilegiju da aktivno učestvuju u radu institucija EU, da su za stolom gde se odlučuje, a nisu na stolu gde drugi odlučuju o njima. One ne traže da „preko reda“ uđu u EU i zato ne traže punopravno članstvo odmah. Ali pokazuju ambiciju da se kretanje ka EU dramatično ubrza, jer vreme je za taj proces postalo najvažniji i najrizičniji faktor otkako je Velika Britanija odlučila da izadje iz EU.

Koncept „uslovnog članstva“ za zemlje Zapadnog Balkana nedavno je u Beogradu pomenuo i Hanes Svoboda, dugogodišnji lider socijaldemokratske grupe u Evropskom parlamentu, govoreći o potrebi za novim rešenjima za što brži ulazak Balkana u EU.

Kao početni konkretni korak sugeriše se balkanskim državama da samostalno, bez prisustva EU, donesu odluku o pravljenju foruma (institucija), koje simuliraju institucije EU, ali na zapadnobalkanskom području: Savet Zapadnog Balkana (po ugledu na Savet EU), zatim ministarski savet (takođe po ugledu na EU), na kojem bi se ministri spoljnih poslova sastajali jednom mesečno, a ministri drugih resora po potrebi – unutrašnjih poslova po pitanju izbeglica, recimo, ministri ekonomije i transporta – ako rešavaju važne infrastrukturne poslove…

Od EU se traži da na njenom samitu prisustvuje jedan predstavnik – premijer ili predsednik zemalja Zapadnog Balkana (rotira se članstvo, tj. svakih šest meseci predstavnik druge zapadnobalkanske zemlje). Taj predstavnik može da govori na Samitu EU, ali ne može da glasa. Svakog meseca ministarskom sastanku EU prisustvovao bi ministar spoljnih poslova jedne zapadnobalkanske zemlje u ime svih ostalih. On bi takođe mogao da govori, ali ne bi mogao da glasa. Ovo je jedno od rešenja iz projekta Međunarodnog instituta za bezbednost, koje je inkorporirano u Strategiju EU za Zapadni Balkan.

Prema dokumentu Međunarodnog instituta za bezbednost, zemlje iz „uslovnog članstva“ neće tražiti da kolektivno, zajedno uđu u EU, već ostaje dosadašnji princip da ulazi onaj ko ispuni uslove. Dakle, dosadašnji pregovori idu uporedo sa „uslovnim članstvom“, ali politička podrška je iskazana nedvosmisleno – EU na delu pokazuje da je Zapadni Balkan njen deo. Do sada, u poslednjih skoro 15 godina to je činila samo deklarativno.

Međunarodni institut za bezbednost predložio je da se inicijativa „lansira“ upravo u toku 2018. godine i zbog simboličkih razloga – na 15. godinu Solunskog samita EU, kada je Unija odlučila da u svoje redove primi i balkanske zemlje i na 100. godišnjicu završetka Prvog svetskog rata, kada je Balkan posle velikih stradanja ušao u period integracija.