Beogradski sajam je žrtva investitorskog urbanizma: Autorski tekst Jovana Cvijetinovića

Arhitekta Milorad Pantović je sa svojim timom saradnika i inženjerima Brankom Žeželjem i Milanom Krstićem obišao najmodernije evropske sajmove i izneo novi projekat, koji je uspešno realizovan i doprineo sadašnjem izgledu Beogradskog sajma.

Beogradski sajam, kakvog i danas poznajemo, čini 13 izložbenih hala, od kojih se samo Hala 1 našla na listi zaštićenih kulturnih dobara.

Odlukom Vlade iz 2009. godine, proglašena je za spomenik kulture, kao jedinstvena izložbena hala sa specifičnim arhitektonskim rešenjem. Iako specifična prostorna i arhitektonska celina, prostor Beogradskog sajma nije pošteđen urbanističkog nasilja koje vlada Beogradom. Sagledavši sam položaj i “komšiluk” koji ga okružuje, Beogradski sajam predstavlja “dobru priliku” i za širenje projekta Beograd na vodi.

Kao što je poznato, projekat Beograda na vodi realizovan je do te mere da prevazilazi svoje prvobitne granice i “traži” novi prostor na koji bi mogao da se proširi. Vlada Republike Srbije je za Beograd na vodi usvojila lex specialis, čime je ovaj projekat proglašen za projekat od javnog interesa i za čije potrebe je usvojen Plan područja posebne namene.

S obzirom da Beograd trenutno nema drugi sajamski kompleks, pojavio se i scenario koji bi mogao da ugrozi ovako vredno arhitektonsko nasleđe i zameni ga kompleksom koji bi zauzeo mnogo veću površinu, i urbanizovao poljoprivredno područje koje se nalazi izvan vitalnih delova grada.

Govorimo o projektu izgradnje izložbenog kompleksa EXPO 2027. Dobru priliku za širenje građevinskog zemljišta predstavljala je ideja izgradnje nacionalnog stadiona, za čije potrebe je takođe utvrđen javni interes i usvojen Prostorni plan područja posebne namene. Međutim, kada je već Beogradski sajam postao “smetnja” novom talasu urbanizacije u gradu, iskorišćena je prilika za izmenu ovog plana i prošireno je područje namenjeno za izgradnju sajamskog kompleksa EXPO, na mestu gde je planirana izgradnja nacionalnog stadiona. Srbija i Beograd su 25. januara podnele kandidaturu za održavanje svetske specijalozovane sajamske manifestacije EXPO 2027.

Dakle, pre samog glasanja o dodeli organizacije ovog događaja, Vlada Republike Srbije usvojila je uredbu o izmeni predmetnog plana, februara 2023. godine, čineći ga važećim aktom koji predstavlja osnov za izgradnju budućih sadržaja. Nekoliko meseci kasnije, u junu 2023. godine, Beograd je izglasan za domaćina EXPO 2027.

Sada, kada je obezbeđen planski osnov za izgradnju novog sajamskog kompleksa u Surčinu, Beogradski sajam je postao glavna tema u javnosti, čija sudbina i dalje nije zvanično poznata. Da li će i dalje ostati izložbeni prostor, ili će se slutnje o širenju Beograda na vodi obistiniti?

Prvi korak u urbanističkoj praksi učinilo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture 20. oktobra 2023. godine, oglasivši javnu prezentaciju Urbanističkog projekta za delove više parcela u okviru prostornog kompleksa Beogradskog sajma. Javna prezentacija se održava od 26. oktobra do 1. novembra 2023. godine.

Objavljen oglas sadrži nekolicinu očiglednih (ili namernih?) propusta, koji su prisutni već u pozivu za prezentaciju urbanističkog projekta, koji ne sadrži osnovne informacije o njegovom nazivu, podnosiocu zahteva i ovlašćenim licima, čime je prekršen Pravilnik o načinu javne prezentacije urbanističkog projekta.

U oglasu se navodi da je izrada projekta poverena firmi „Frikcije d.o.o“, osnovanoj 11. avgusta 2023. godine, u Beogradu, što dalje implicira da ova firma nije poznata na urbanističkoj “sceni”. Oglas, sam po sebi, osim što je nezakonit, ne daje osnovne informacije o predmetu samog urbanističkog projekta i mogućim intervencijama na prostoru Beogradskog sajma, što budi sumnju da je ovim projektom moguća izgradnja, uređenje i prenamena većih ili manjih razmera.

Namena Beogradskog sajma je uređena važećim Planom generalne regulacije Beograda (PGR) kojim je utvrđeno donošenje Plana detaljne regulacije (PDR), kojim bi se razradila namena, načini uređenja i izgradnje u ovoj prostornoj celini.

Pre nego što Grad Beograd pokrene njegovu izradu i usvajanje, svako urbanističko uređenje i izgradnja u okviru Beogradskog sajma je protivzakonita. Odredbe Zakona o planiranju i izgradnji (član 33) nalažu hijerarhijsku usklađenost planova nižeg reda sa dokumentima višeg reda, kao i izričitim zahtevima PGR-a Beograda.

Stoga, PDR predstavlja zakonski uslov na osnovu koga bi u budućnosti mogao biti izrađen bilo koji pojedinačni urbanistički projekat za prostornu celinu Beogradskog sajma. Rok od samo sedam dana ostavljen je stručnoj i široj javnosti da izvrši uvid u sadržaj ovog projekta, koji, zavisi od predmeta izrade, može imati obimnu dokumentaciju, koja se često ne može sagledati u predviđenom roku.

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) je preventivno reagovao zahtevom Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da bez odlaganja povuče predmetni urbanistički projekat iz procedure izrade, a stručnu javnost da reaguje na još jedan u nizu slučajeva kršenja zakona i urušavanja dobre urbanističke prakse u planiranju razvoja grada Beograda.

Dana 26. oktobra 2023. godine započeta je javna prezentacija, objavljivanjem urbanističkog projekta, na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koji nosi naziv “Urbanistički projekat za formiranje parcele javne namene objekta Hale 1 Beogradskog sajma i dela javne saobraćajnice JS1, opština Savski venac”.

Povod za izradu urbanističkog projekta predstavlja definisanje pripadajuće parcele Hali 1 Beogradskog sajma, sa statutom javne namene, a kao razlog i inicijativa navodi se:

“Izradi Urbanističkog projekta se pristupa na osnovi Inicijative BW BELGRADE WATERFRONT. Kompleks Beogradskog sajma čini niz katastarskih parcela, koje nisu formirane kao kompleks, a u skladu sa statusom zaštite Hale 1 Beogradskog sajma je potrebno definisati i formirati građevinsku parcelu Hale 1 kao i pripadajući deo planirane javne saobraćajnice.“

Najpre, naziv urbanističkog projekta je izmenjen, i iz sadašnjeg naziva se može zaključiti da je povod za izradu utvrđivanje javnog interesa za zaštićeni spomenik kulture Hala 1, i obezbeđivanje njemupristupne saobraćajnice. Ovakvo postupanje izražava sumnju da je nadležni organ, objavljivanjem nepotpunog oglasa i nejasne ideje urbanističkog projekta, želeo da uvidi reakciju javnosti u prethodnih sedam dana do objavljivanja sadržine projekta i time sagleda mogućnosti za postupanja prilikom daljih aktivnosti.

Inicijativu za izradu ovog urbanističkog projekta, podnelo je privredno društvo “Beograd na vodi D.O.O.”, čiji se pečat nalazi na svim ishodovanim uslovima imalaca javnih ovlašćenja. Postavlja se pitanje, kako jedno privatno lice može, i kojim motivom želi, da utvrdi javni interes i javnu namenu na prostoru koji je po podacima katastra nepokretnosti 1/1 u vlasništvu Republike Srbije i predstavlja javnu svojinu?

S obzirom da se ovim Urbanističkim projektom ne predviđaju intervencije na Hali 1, niti bilo kakva izgradnja, već se vrši preparcelacija predmetnih sedam parcela u dve nove, pri čemu ostaje nejasno zašto se nije moglo sačekati sa izradom Plana detaljne regulacije, već se „požurilo“ sa utvrđivanjem javnog interesa na vrlo upitan način.

Urbanistički projekat, svojom sadržinom je vrlo oskudan, i obzirom da se donosi samo za potrebe formiranja dve parcele, ne sadrži mnoge parametre koji su definisani Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izradedokumenata prostornog i urbanističkog planiranja, kao i uslove imalaca javnih ovlašćenja koji na ovom prostoru mogu imati svoje interese.

Da li je ovo maska za javnost, ispitivanje zainteresovanosti ili samo pokušaj državnih organa da na vreme ostvare svoje interese, i zaštite „svoj“ spomenik kulture, a ostali prostor prepuste ambicijama privatnog investitora, ostaje da sagledamo u budućnosti.

Ovakav početak planiranja i uređenja Beogradskog sajma ukazuje na još jedan slučaj „investitorskog urbanizma“ i umanjenje značaja planerske struke i participacije građana pri donošenju odluka u Beogradu, ali i na još jedan u nizu nezakonitih postupaka koje vodi Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Autor je prostorni planer Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.