Berba grožđa u Lovasu 1991.

Nakon 12 godina suđenja i ponovljenog postupka u Beogradu, izrečene kazne su preniske, mnoge žrtve su morale da budu izostavljene zbog smrti optuženih, a optužnica protiv komandanta JNA Dušana Lončara koji je naredio napad na Lovas do danas nije podignuta.

Tokom oktobra i novembra 1991. godine, pripadnici različitih vojnih formacija srpskih snaga ubili su oko 70 meštana sela Lovas. Napad na selo počeo je 10. oktobra. Dan ranije, komandant Druge proleterske gardijske mehanizovane brigade JNA Dušan Lončar izdao je naređenje o napadu i čišćenju sela od pripadnika Zbora narodne garde i MUP-a, iako ih u Lovasu nije bilo, i neprijateljski nastrojenog stanovništva. U artiljerijskom napadu na Lovas koji je usledio ubijen je Milan Latas a ranjena Marija Vidić. Zatim su u selo ušli i pripadnici dobrovoljačke grupe „Dušan Silni“, kao i milicija i TO Tovarnik, koji su nasumično pucali po selu, palili i bacali bombe na kuće, maltretirali meštane i ubili oko 20 civila. Ljudi su odvođeni, ubijani u svojim kućama i na ulicama. U selu nije bilo naoružanih snaga ni organizovanog otpora napadu.

Za vreme okupacije Lovasa, predstavnici novouspostavljene vojne i civilne vlasti ponižavali su, maltretirali i diskriminisali civile hrvatske nacionalnosti. U prvim nedeljama Hrvati su morali da nose bele trake da bi se razlikovali od lokalnog srpskog stanovništva. Trake su sami pravili od čega su stigli a hrvatske kuće obeležene su belim čaršavima i peškirima. Postojala je i radna obaveza koja se odvijala uz oružanu pratnju i za koju su kasnije uvedeni bonovi simbolične vrednosti, a koja je, između ostalog, obuhvatala i skupljanje i zakopavanje leševa sunarodnika. U nekoliko improvizovanih zatvora uspostavljene vlasti držale su nekoliko desetina civila u neljudskim uslovima i podrvgavale ih mučenju i prebijanju tokom ispitivanja. U selu je zaveden i policijski čas.

Zločin koji je obeležio sećanje na jesen 1991. u Lovasu dogodio se 18. oktobra. Lokalne vlasti i pripadnici formacije „Dušan Silni“ i TO Valjevo zatvorili oko 70 muškaraca starosti između 18 i 55 godina. Iz ove grupe je Ljuban Devetak, koji je faktički bio komandant sela, izdvojio desetak ljudi koji su mu trebali za rad. Ostalima je sutradan saopšteno da idu da beru grožđe.

Pod naoružanom pratnjom od 50 ljudi, lokalni civili odvedeni su van sela do polja deteline. Već usput je neidentifikovani član oružane pratnje ubio Boška Bođanca, koji je bio prethodno toliko pretučen i izboden nožem da nije mogao da hoda. Ispod polja deteline krilo se minsko polje, po kojem su žrtve morale da koračaju i da ga kao živi štit razminiraju. Kada je jedan od meštana, Ivan Kraljević, pao na minu i aktivirao je, nastala je pometnja u kojoj su naoružani pratioci počeli da pucaju na civile. Poginulo je oko 20 a povređeno 12 osoba.

Duga borba za pravdu

28 godina nakon zločina u Lovasu i posle suđenja od 12 godina, porodice žrtava nisu dočekale pravdu koju zaslužuju i za koju su se borile više od jedne decenije. „Nismo mi sebe sami ubili. To je trebalo odmah, zna se, ti si bio tu, ti si napravio i gotovo…“, rekao je Željko Somborac o presudi koju je Viši sud doneo 20. juna ove godine u ponovljenom postupku, a koja je osmoricu optuženih proglasila krivim za smrt 28 meštana Lovasa, sa kaznom zatvora između 4 i 8 godina.

Kada je pre 12 godina Tužilaštvo za ratne zločine podiglo prvu optužnicu u predmetu Lovas, ona je obuhvatala 14 optuženih i smrtno stradalih 69 civila, koji su prvobitnom presudom osuđeni za ratni zločin protiv civilnog stanovništva na zatvorske kazne od 4 do 20 godina. Drugostepena odluka Apelacionog suda je presudu ukinula zbog nejasnoća oko pojma i dokazivanja saizvršilaštva, da bi se ponovljeni postupak nastavio 2014. godine. Dušan Lončar nije obuhvaćen optužnicom, kao i mnogi drugi pripadnici JNA. Uz to, u toku predugog procesa, petorica optuženih su preminuli kao slobodni ljudi, uključujuću i gorepomenutog Ljubana Devetka koji je komandovao Lovasom u jesen 1991. Kako su optuženi umirali, tako je sud bio prinuđen da izostavi žrtve, došavši do broja više nego duplo manjeg od ukupnog.

Naređenje za napad pogledajte ovde u PDF formatu.

Autorka je istoričarka i koordinatorka memory activism programa u Fondu za humanitarno pravo