Bes u duši, smena u magli i Srbija u malom

Život su izgubili 12-godišnji dečak i 48-godišnjak, a bes nastao kao mešavina tuge, nemoći i straha izveo je na desetine Nišlija na ulice.

Pred njih je stao načelnik niške Policijske uprave Slaviša Virijević.

Oni su tražili bezbedniji grad, nepristrasno suđenje 19-godišnjem vozaču koji je usmrtio prolaznike i Virijevićevu smenu.

Epilog je dolazak ministra policije Aleksandra Vulina u Niš i smena, ne Virijevića, već načelnika Saobraćajne policije.

Razlozi za smenu i danas su u magli.

I sam Virijević na protestu, ali i Vulin u studiju TV Pink dan kasnije, tvrdili su da je sve urađeno kako nalažu zakon i struka.

Da ništa nije skrivano, zataškavano, niti gurano pod tepih, kao i da je vozač uhapšen u kratkom roku.

Zašto je onda smenjen načelnik Saobraćajne policije?

Zašto ako ništa nije pogrešio?

Zbog zahteva naroda?

Teško da bi ova vladajuća većina, sudeći prema ranijem iskustvu, na taj način odgovorila apelu građana.

Na kraju, njihov zahtev za smenu odnosio se na načelnika Policijske uprave, a ne na načelnika Saobraćajne policije.

Kada se sve sabere i oduzme, ova tragična nesreća jeste slika Srbije u malom.

Imamo tinejdžera koji besni „audijem“ po gradu, tragediju na mestu gde ne bi smela nikada da se desi, strah i bes naroda, spinovanje i politizaciju, gomilu lažnih vesti i poluinformacija, nepoverenje u državu i sistem i na kraju populističku smenu.

Nažalost, već toliko puta viđeno.

Nesreća u Nišu je samo okidač za masu koja, kako se čulo na protestu, već dugo oseća i trpi nepravdu.

Živi kao normalno, ali suštinski u strahu.

Ne veruje nikome, ali retko preispituje ono što pročita na društvenim mrežama.

Okidač za političare na vlasti koji su spremni i ovakvu tragediju da politizuju.

Baš kao i opozicija koja je učinila slično, a onda naglo zaćutala.

Smena načelnika bez obrazloženja je „bacanje prašine u oči“ i pokušaj smirivanja besa.

Tome su dodati, možda već zakasneli, odgovori MUP-a na dezinformacije i poluinformacije o porodici vozača „audija“ koje su dodatno doprineli strahovima Nišlija.

Baš kao i (ne)namerni dolazak Vulina u Niš dan nakon nesreće.

Ali ko očekuje da će narod kojem tabloidi i pojedini političari svakodnevno serviraju brdo spinova, koji veruje Fejsbuku i koji se raznoraznim informacijama bombarduje iz minuta u minut, poverovati u zvanična saopštenja institucije?

Posebno ako je institucija do sada već pokazala svoju (ne)pristrasnost.

I nije to samo MUP.

Nepoverenje je opšte.

Jedna ili dve smene, uslovno rečeno, sporednih ljudi, onih kojima ni ime nije spomenuto u zvaničnom saopštenju, to neće moći da reše.

Posebno ako se ne zna zašto su smenjeni.

Treba menjati postojeći sistem za onaj u kojem tinejdžeri neće moći da se bahate u skupim kolima.

U kojem neće biti moguće da na bulevaru šetajući pogineš.

U kojem su institucije nezavisne, a ljudi im veruju i nema zaštićenih.

Za onaj u kojem će vlast zaista i na vreme, pre tragedije, da čuje glas naroda.

Da ga poštuje i sluša, jer to je isti glas koji njih postavlja i smenjuje iz funkcionerskih fotelja.

Autor je novinar iz Niša