Besmisao onlajn života i učenja

Tako, i u okviru ovog kratkog teksta, ne bi trebalo očekivati nešto slično. Međutim, bilo da je u pitanju neka vrsta zavere ili šta god da je u pitanju – iskreno sam zabrinut za budućnost dece koja se polako navikavaju da žive „onlajn“ životom verujući, pritom, da takav život može da zameni ono što život stvarno treba da bude.

Plašim se da ćemo, ukoliko se ovako nastavi, dobiti jednu sasvim novu generaciju mladih ljudi koji neće biti sposobni da razlikuju realan život na zemlji od onoga što je čista simulacija života.

Tako svim tim ljudima će, dakle, vrlo lako moći da se manipuliše i da se, ponovo kada zatreba, zatvore u sobu kako bi iz nje, koliko god je potrebno, „živeli i radili“. Štaviše, ti ljudi će biti istinski srećni što je ipak sve u redu i što njihov „mali kutak“ zapravo pruža svu potrebnu sigurnost življenja.

Bilo da se sve ovo (pre svega u vezi s kovidom 19) dešava slučajno ili namerno – buduće generacije će dakle, ukoliko ovo bude duže potrajalo i često se vraćalo, postati nesposobne za realan život i realne probleme „na ulici“.

Baš zbog toga – tek možemo očekivati da će se političko (socijalno) nezadovoljstvo odvijati sve vreme putem društvenih mreža – van ulice te van života.

Ukoliko čak i dođe do nekih manjih pobuna, pre nego što iste prerastu u nešto više i ozbiljnije, počeće se ponovo sa nekim novim medijskim strahom (poput kovida 19) i svaki revolt će se brzo ugušiti i vratiti na sasvim bezbednu „onlajn“ varijantu.

Kao srednjoškolski profesor filozofije – vrlo jasno sam shvatio i shvatam sav besmisao „onlajn“ učenja jer mi je potpuno jasno gde takvi metodi vode.

Ne znam da li će se školstvo od septembra vratiti u klupe ili ne, ali zasigurno znam da će, ako ovo potraje, deca biti trajno oštećena zbog nepoznavanja života te manjka elementarnog životnog iskustva.

„Trenirati, sedeti sa devojkom na klupi, čekati u parku na red za fudbal, praviti bunkere i igrati žmurke, posvađati se i pomiriti sa najboljim drugom… “ – toga svakako sve manje ima a kovid 19 će i to malo totalno ubiti. Ta strana asocijalizacije i nepoznavanja životnih prilika je znatno opasnija i ozbiljnija od toga što je „preležati neki virus“. Naravno, treba biti obazriv i brinuti o svom fizičkom zdravlju. Međutim, o posledicama mentalnog zdravlja i emotivno-socijalne inteligencije je do sada retko bilo reči. Ako se to potisne – bojim se da ćemo tek dobiti globalnu generaciju „ljudi kućnih ljubimaca“.

Orao u kavezu vremenom prestaje da bude orao. Duboko verujem da ni u čovekovoj prirodi nije da konstantno živi i obrazuje se „od kuće“.

Autor je filozof