Besplatna hirurška akcija ne rešava problem

Žao mi je što je verbalni duel dvojice lekara-učesnika otišao u drugom smeru, jer gledaoci, kao ni organizator emisije, nisu dobili odgovor na pitanje kako eliminisati ovu turobnu listu, koja pritiska gotovo sve hirurške i ne samo hirurške službe u Srbiji.

Ne ulazeći dublje u motive zdravstvenog kadra Kardiohirurške klinike Niš, činjenica je, ako sam dobro razumeo, da je medicinsko (verovatno i nemedicinsko) osoblje klinike na čelu sa direktorom, radeći prekovremeno preko 100 radnih sati i bez finansijske naknade, eliminisalo datu „listu“.

Za ovaj poduhvat nisu imali dozvolu RFZO, Ministarstva zdravlja, pa čak ni direktora kliničkog centra Niš. Postupak je od mnogih građana i lekara ocenjen kao plemenit, požrtvovan i respektabilan gest. Sa druge strane bilo je i kritika u cilju samopromocije, negiranja težine operativnih zahvata, selektivnog slanja teških slučajeva u druge zdravstvene ustanove, ugrožavanja zdravstvenog sistema i slično, što se moglo čuti u gore navedenoj emisiji.

Sada dolazimo do suštine pitanja: da li bi ovakav postupak, koji bez sumnje zaslužuje pažnju i pohvalu moje malenkosti, mogao biti primenjen u našem društvu ? Pođimo od pretpostavke da i druge institucije, angažujući svoje osoblje (lekare, medicinske sestre, tehničare, pomoćne radnike) i materijalne resurse, na dobrovoljan, besplatan, prekovremeni rad, završe posao za 100 ili više časova.

Nadamo se da bi sindikati imali razumevanje za njihov postupak. Tako bi Srbija uz besplatno angažovanje zdravstvenih radnika rešila problem liste čekanja. Ministarstvo zdravlja, Vlada i Predsednik bi bili oduševljeni, jer bi besplatnom akcijom, kao u Titova vremena, rešili bitan društveni problem.

Pojavljuje se niz drugih pitanja:

Da li oni koji bi odbili da rade besplatno, prekovremeno, ne zaslužuju naše poštovanje?

Da li medicinska sestra, sa svojom skromnom platom ima prvo da odbije rad van radnog vremena?

Da li to nije i ugrožavanje ljudskih prava, ako neko zahteva ekstra rad bez novčane nadoknade iz plemenitih pobuda?

Pitajte hirurge iz vaše okoline koliko su viška vremena proveli u operacionoj sali, a da za takav rad nisu dobili ni novčano ni neko drugo odlikovanje?

I na kraju, ali ne tako nevažno, da li bi se ovim akcijama rešio naš zdravstveni problem, i da li se u budućnosti ne bi stvorile nove „liste čekanja“?

Nažalost, potpisnik ovih redova misli da našem zdravstvu trebaju suštinske reforme. Prvo je potrebno utvrditi osnovne principe na kojima počiva ova služba, iz njih bi se definisala zdravstvena politika, koja bi osmislila planove (strateške i akcione) i prioritete. Za tako nešto potrebna je zrelost društva. Da li mi to sve imamo?

Autor je neurohirurg u penziji, Niš

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.