Betoniranje svega što diše: Park-šuma na Mirijevu kao modus vivendi SNS 1Foto FoNet Marko Dragoslavić

Juče je u Gradskoj upravi Beograda održan nastavak javne sednice, prekinute pre više od dve godine, o nacrtu Plana detaljne regulacije (PDR) područja Bajdina u Mirijevu.

Pritom, izgradnja tog kompleksa podrazumeva da se raskrči čitav zeleni pojas Mirijeva, 66 hektara pod šumom.

To zelenilo trenutno štiti naselje od aerozagađenja, a zemljište od klizišta, među kojima ima i aktivnih ali i onih koja lako mogu da se aktiviraju i pri samom pokušaju kopanja i bilo kakve gradnje.

Na stranu što je šuma čitav samostalni ekosistem, u kom živi više od 60 vrsta samo ugroženih vrsta ptica.

Sa druge strane, plan ne uzima u obzir ni nedostajuću infrastrukturu za već postojeći broj stanovnika Mirijeva, a kamoli dodatnih 15.000, za koje nedostaju i priključci za struju, vodu, kanalizaciju, a i saobraćajni aspekt je katastrofalno osmišljen, odnosno nije ni osmišljen.

Dok su sugrađani, većina njih, 2022. stopirali donošenje plana iskazavši neslaganje sa tom idejom kroz proteste, peticiju, stotine prigovora, sada su gradska Komisija za planove i Urbanistički zavod te planove naprasno „izvadili iz fioke“, i insistiraju na donošenju plana, uprkos tome što su svi zakonski rokovi za završetak javnog uvida istekli.

Neformalna grupa građana „Mirijevo zeleno i zdravo“ ukazala je i da je plan za praktično novo naselje urađen bez prethodne Studije o uticaju na životnu sredinu.

Oni su prethodnih dana poslali i otvoreno pismo gradskom urbanisti i predsedniku Komisije Marku Stojčiću, u kom argumentovano objašnjavaju zašto bi projekat trebalo zaustaviti, i napraviti novi plan kojim bi se park-šuma Bajdina zaštitila kao područje, uz eventualnu gradnju niskospratnih objekata za rekreaciju i slično.

Dodatnu pometnju u ceo slučaj unose i vlasnici pojedinih parcela na tom području, koji su, shodno ličnim interesima, saglasni sa najavljenoim planom, iako su vlasničko-pravni odnosi na većini parcela nerešeni.

Treba li uopšte napomenuti da je taj plan gradnje u suprotnosti sa svim dokumentima i strategijama pošumljavanja grada i zemlje i da vodi čistoj betonizaciji u korist investitora, a na štetu građana?

Betoniranje svega što diše: Park-šuma na Mirijevu kao modus vivendi SNS 2
Foto: Luca Marziale/Danas

Plan gradskog povećavanja zelenila predviđao je da do 2021. Beograd ima oko 25 odsto površine pod zelenilom, a koliko je danas pošumljen nadležni i nemaju zvanični podatak, ali se procenjuje da smo na nekih 15 odsto ukupnih površina. Jasno je da se ova vlast opredelila za čist profit, i to onaj koji verovatno ide u privatne džepove.

U tom pravcu, indikativno je i saznanje pomenute grupe građana, da je odluka o ponovnom pokretanju plana doneta nakon što je Komisiji u julu ove godine stigla izvesna „Informacija“, čiji sadržaj je nepoznat javnosti, a o čemu je i Urbanista Stojčić odbio da govori na jučerašnjoj sednici. Građani opravdano sumnjaju da se radi o spoljašnjem pritisku na Zavod i Komisiju od strane investitora ili pak dela vlasti, da se plan hitno usvoji.

Reklo bi se da je ovo lokalna priča sa periferije Beograda, koja ne mora da interesuje nikoga van Mirijeva.

Međutim, ovo je princip rada i modus vivendi, odnosno modus vladavine SNS, koji osećaju svi stanovnici Srbije, bilo da su u glavnom gradu, koji je ogoljen, betoniran, nebezbedno i loše zagrađen ciglama, kockama koje moraju da se prevrću s vremena na vreme, skaradnim spomenicima, gde je zagađeno izvorište pijaće vode za ceo grad, oslabljena obaloutvrda i zaštita od poplava, a sve zbog nečijeg profita, bilo da su investitori fiktivni Arapi, vlasti bliski pojedinci i „biznismeni“, vlasnici splavova sa „debelim„ stranačkim vezama.

Bilo da ste na Staroj planini, vrhu Kopaonika ili dolini Jadra, gradiće onaj kome vlast to dozvoli, gradiće šta, koliko i kako hoće, ako treba i bez potrebnih dozvola i studija, a inspekcije će biti nemoćne, ukoliko nekim čudom sud i presudi da je nelegalan objekat za rušenje.

Pritom se gazi po interesu građana, po opštem interesu zemlje i bezbednosnim standardima, prirodna bogatstva se daju budzašto a nepovratno se čini šteta životnoj sredini, i započinju se ireverzibilni prirodni procesi koji se ne mogu zaustaviti, resursi odlaze bespovratno, a generacije i generacije iza nas ostavljaju da se bore sa klimatskim promenama, zagađenjem i svim nesagledivim posledicama pogrešnih poteza nezajažljive vlasti i njihovih podanika, koji su ćutke posmatrali sve to, jer se njih ne tiče „tamo neko Mirijevo“.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari