Velika japanska mudrost, ispisana na ulazu u dom štampe u Tokiu, kultnom mestu gde se sastaje intelektualna domaća i strana elita (političari, državnici, novinari, diplomate) kaže: „O Svevišnji, pomozi mi da ćutim dok ne budem znao šta da kažem“. Tokom događaja u Mađarskoj 1956, kada je zapadna štampa brujala da predstoje slična zbivanja i neredi u SFRJ, a zapadni ambasadori u Beogradu tražili hitne prijeme na najvišem nivou, J. Broz se uputio na Brione, a njima poslao poruku: „Ništa ne brinite, ne uzbuđujte se, sve je pod kontrolom“. Voleo bih da poruke iz ova dva pasusa nekako dopru do premijera Vučića i da se debelo zamisli nad njima. Savetnici koji ga okružuju, takvi kakvi su, ni domaći ni strani, mu ne mogu pomoći.
Veliki državnici sveta, koji drže do svog renomea i ugleda svoje zemlje, ne izlaze svakodnevno u javnost sa izjavama o svim pitanjima iz unutrašnje i spoljne politike. Bez obzira koliko imao visoko mišljenje o sebi, svojim sposobnostima, svakodnevne izjave o svemu i svačemu, posebno o velikim i nerealnim obećanjima, žive od danas do sutra, a protokom vremena ispadnu neozbiljne. Ozbiljni državnici, uz pomoć svojih saradnika, prikupivši sve relevantne informacije i uz dobro odabran tajming, daju saopštenje o jednom ili najviše dva aktuelna pitanja. Ali saopštenje koje ima „težinu“ i predstavlja srž državne politike, trasirane na duži vremenski period.
Saradnici i savetnici, ako su od struke i integriteta, najbolje će pomoći svojim šefovima ako im podastiru realne i objektivne činjenice, bez obzira da li i kako će ih on prihvatiti. „Uvlakači“ i „poltroni“ daju šefu samo one savete koje on očekuje i koje će mu se svideti. Pravi „birokrata“ u uređenoj državi, stručan, dobro plaćen i stranački neopredeljen, predstavlja „kičmu“ države, bez obzira koje stranke dolazile na vlast. Ustav, zakon i njegova savest moraju biti alfa i omega njegovog rada i ponašanja. Srbija definitivno još nije izgradila takav sistem vlasti, za šta su najodgovorniji političari, kojima takve „birokrate“ mogu samo da predstavljaju smetnju njihovoj bahatosti i sujeti.
Panika uopšte u običnom životu, a posebno u politici je veoma opasan fenomen iz koga mogu proizaći veoma nerazumne i štetne odluke i ponašanja. Ona je svojstvena ljudima nesigurnim u sebe, ljudima koji malo šta znaju o pojavi ili događaju od koga se panično plaše. Mnogi će mi zameriti što ističem Broza, ali priznaćete da je održao lekciju stranom faktoru, a uneo mir i spokojstvo u svoj narod. Zašto? Imao je kredibilne informacije i poverenje u svoje saradnike. Imao je institucije države koje su funkcionisale. Šta se desilo posle njega je priča za sebe i za neku drugu priliku.
Dve izjave premijera Vučića imale su potpuno suprotne efekte. Izjava da je Srbija daleko od bankrota unela je kakav-takav mir u narod, makar i privremeno. Skorašnja izjava o „veoma teškom periodu pred nama“ i (ne)lepoti sopstvenog lica, koja se graniči sa panikom, unosi nemir među građane. A o fenomenu panike i nemiru građana mogli bi stručnjaci malo više da ukažu na negativne posledice koje mogu da proisteknu.
I opet se vraćam na saradnike, savetnike i „birokrate“. Da li su oni prikupili i šefa informisali o konkretnim problemima zbog kojih nečije „lice ne izgleda lepo“? Da li je država, tj. aktuelna vlast, izgradila i osposobila institucije sistema, konkretno svoju diplomatiju i obaveštajne agencije, da blagovremeno ukažu na nešto što se „valja iza brega“, kako bi vlada i država blagovremeno preduzeli mere za otklanjanje ili ublažavanje negativnih efekata po zemlju, bez panike? Ne bi se onda premijer vajkao da ga niko nije ništa pitao o rezoluciji o Srebrenici? Diplomatija je morala znati i pred posetu premijera SAD ko, kakvu i sa kojim namerama priprema rezoluciju. Ne smeju strani savetnici, a njih je posebno sa Zapada puna država, a posebno neki ambasadori, „najveći prijatelji Srbije“, biti mirođija u svakoj čorbi. Oni sviđaju svoje a ne naše interese. Primer „veoma uspešne posete“ premijera SAD, o kojoj mnogi u državi misle drugačije, treba konačno da otvori i oči i uši aktuelnoj vlasti i o svojoj diplomatiji i o „učinku“ njihovih ekselencija.
*Autor je ambasador u penziji
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
