Bez degradacije kolega, molim

Iskoristiću priliku da odgovorim na stavove iznete od strane uvaženog kolege Zorana Milivojevića u okviru ove diskusije. Osvrnuću se, pre svega, na emocionalni ton kojim kolega učestvuje u polemici, a koji je sličan njegovim ranijim obraćanjima javnosti, poput članka u Politici pod nazivom „Ko krade psihoterapiju“. Optužbe iznete na račun psihologa u tom članku bile su demantovane od strane Društva psihologa Srbije.

Kolegin stil obraćanja ostavljam na procenu čitaocima, koji sami mogu zaključiti da li takav pristup priliči akademskom i profesionalnom dijalogu. Ja ću se, s druge strane, fokusirati na činjenice i argumente.

Činjenice o ESCO klasifikaciji i statusu psihoterapije

Kolega navodi da prema evropskoj ESCO klasifikaciji, zanimanje psihoterapeut ima šifru 2634.2.4, što je tačno. Međutim, važno je naglasiti da sama klasifikacija ne čini psihoterapiju automatski priznatom profesijom u pojedinačnoj zemlji. To može biti polazna osnova u procedurama potrebnim da se psihoterapija prizna kao profesija, ali Srbija nije obavezna da sledi zaključke Evropske komisije jer još nije članica Evropske unije.

Kako bi psihoterapija postala priznata profesija u Srbiji, potrebno je proći kroz procedure NOKS-a (Nacionalnog okvira kvalifikacija Republike Srbije). Tek nakon što odgovarajući elaborat dobije saglasnost NOKS-a, neophodno je da ga usvoji odgovarajući organ Narodne skupštine. Na taj način bi se stvorila zakonska osnova za uspostavljanje psihoterapije kao profesije. Na primer, to bi omogućilo otvaranje fakulteta za psihoterapiju, čija bi izlazna diploma glasila „diplomirani psihoterapeut“. Alternativno, psihoterapija bi mogla biti prepoznata kao specijalistička delatnost kroz programe koji bi bili nastavak osnovnih studija na drugim fakultetima.

Do usvajanja ovakvih zakonskih rešenja, prelazno rešenje moglo bi biti formiranje Komore psihoterapeuta. Takođe, škole psihoterapijskih modaliteta koje trenutno edukuju psihoterapeute morale bi biti akreditovane kao obrazovne institucije od strane državnih organa, u skladu sa Zakonima o obrazovanju odraslih.

Regulacija psihoterapije kroz Zakon o psihološkoj delatnosti

Važno je razmotriti potencijalne prednosti i izazove uključivanja psihoterapije u Zakon o psihološkoj delatnosti kao prelaznog rešenja:

Prednosti:

1. Privremena regulacija: Uvođenje psihoterapije u ovaj zakon pruža zaštitu korisnicima dok se ne pronađe trajnije rešenje.

2. Standardizacija: Licenciranje psihologa-psihoterapeuta moglo bi postaviti profesionalne standarde u trenutnim okolnostima.

3. Logična tranzicija: Većina psihoterapeuta u Srbiji dolazi iz oblasti psihologije, medicine ili socijalnog rada, pa bi ovakav korak predstavljao prirodnu tranziciju.

Potencijalni izazovi i preporuke za budućnost

Budući da postoji rizik od percepcije da se psihoterapija pokušava vezati isključivo za psihološku delatnost, to bi moglo izazvati nesporazume među stručnjacima iz različitih oblasti. Ovaj rizik se može izbeći preciznim definisanjem psihoterapije u Nacrtu zakona o psihološkoj delatnosti kao interdisciplinarne delatnosti. To bi obezbedilo balans i otvorilo prostor za donošenje zasebnog Zakona o psihoterapiji.

Psihoterapija u Srbiji može biti prepoznata kao zasebna profesija, u skladu sa praksama Evropske asocijacije za psihoterapiju (EAP) i Strazburškom deklaracijom. Ključni korak u tom pravcu je saradnja svih relevantnih udruženja – Društva psihologa Srbije (DPS), Saveza društava psihoterapeuta Srbije (SDPS), Udruženja za psihoterapiju, savetovanje i koučing Srbije (UPSKS), Lekarske komore i drugih – u promociji psihoterapije kao nezavisne profesije.

Zajednički dogovor o standardima i inkluzivni pristup zakonodavstvu može doprineti donošenju Zakona o psihoterapiji koji bi omogućio preciznu regulaciju ove oblasti i smanjio potencijalne sukobe među strukama. Na taj način bi se obezbedio profesionalni razvoj psihoterapije i njen status u Srbiji kao samostalne profesije u budućnosti.

Na kraju, želeo bih da istaknem da su dijalog i međusobno poštovanje ključni za rešavanje svih nesuglasica unutar naše struke. Ipak, ne mogu da ne primetim da kolega, umesto da doprinese ovoj raspravi konstruktivnim predlozima i argumentima, kontinuirano pribegava manipulaciji informacijama i degradaciji kolega. Takav pristup ne doprinosi rešavanju problema, već dodatno polarizuje zajednicu, skreće pažnju sa suštinskih pitanja i podstiče nepoverenje među stručnjacima.

Odbijanje otvorenog dijaloga i plasiranje jednostranih optužbi ne samo da šteti našoj profesiji, već i ugrožava njen ugled u očima javnosti. Iskreno se nadam da će kolega prepoznati štetnost ovakvog pristupa i odlučiti da ubuduće deluje u interesu zajednice i korisnika, umesto u interesu uskih ličnih agendi.

Autor je predsednik Udruženja za psihoterapiju, savetovanje i koučing Srbije i član Izvršnog odbora Društva psihologa Srbije

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.