Bez jake nauke nema ni kvalitetne nastave na fakultetima

Za institute to znači da plate naučnih radnika zavise od toga da li su im projekti koje finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja odobreni. Stoga su instituti više godina unazad zahtevali uvođenje sigurnog (institucionalnog) finansiranja. Aktuelni Nacrt zakona o nauci i istraživanjima rešava ovaj zahtev zajednice instituta. On predviđa uvođenje novog modela takozvanog kombinovanog institucionalno-projektnog finansiranja nauke i istraživanja akreditovanih NIO. Za institucionalno finansiranje biće nadležno Ministarstvo, dok bi se projektni (nesigurni) deo finansiranja obezbeđivao iz budžeta novoformiranog Fonda za nauku, ukoliko Fond odobri projekat.

Zakon bi po novom modelu, prema rečima predstavnika Ministarstva trebalo da obezbedi sigurnu budućnost srpske nauke i očuva kapacitet naučne zajednice. Međutim, ovim nacrtom zakona je efekat upravo suprotan. Dok institutima donosi stabilnost u radu institucionalnim finansiranjem, obezbeđujući svim istraživačima sa instituta plate, sredstva za materijalne i druge troškove naučnoistraživačkog rada, nacrt diskriminiše fakultete smanjujući im značajno istraživačke kapacitete i stavljajući ih u neravnopravan položaj u odnosu na institute po pitanju finansiranja naučnoistraživačkog rada.

Članom 126 Nacrta zakona, koji zabranjuje angažovanje istraživača u istraživačkim i naučnim zvanjima na fakultetima, ugroženo je direktno oko 1.500 istraživača na fakultetima. Ovaj član je neprihvatljiv, diskriminatorski i pravno problematičan iz više razloga. Prvo, u suprotnosti je sa Zakonom o visokom obrazovanju, statutima i pravilnicima o sistematizaciji radnih mesta fakulteta koji predviđaju radna mesta istraživača na fakultetima, te urušava autonomiju univerziteta. Drugo, svuda u svetu na fakultetima postoje istraživačke, takozvane „research fellow“ pozicije. Srbija bi bila verovatno jedinstvena u svetu po zakonskoj zabrani angažovanja istraživača na fakultetima. Treće, jedan od osnovnih principa visokog obrazovanja je jedinstvo nastave i naučnoistraživačkog rada – bez jake nauke nema ni kvalitetne nastave na fakultetima; zato se fakulteti akredituju i kao visokoškolske ustanove i kao NIO. Četvrto, „mera“ premeštanja istraživača sa fakulteta na institute nije realno ostvariva jer instituti ni približno nemaju kapacitete da prime 1.500 istraživača, a takođe ne postoje u Srbiji instituti za sve naučne oblasti koje imaju fakulteti, neki univerzitetski gradovi nemaju institute, a u drugima su oni malobrojni. Od ukupno 63 akreditovana instituta u Srbiji, čak 52 ih je u Beogradu, te ova mera pospešuje centralizaciju/beogradizaciju nauke u Srbiji, što nije dobro za razvoj društva.

Poseban problem je što su istraživači vezani za specifične naučne oblasti, opremu i mentore na fakultetima, i njihovim odlaskom razgradili bi se postojeći naučni timovi. Peto, apliciranje fakulteta na konkurse za projekte, domaće i međunarodne, nije moguće/kompetitivno bez angažovanja istraživača, jer projektni pozivi najčešće kao uslov imaju angažovanje doktoranada-mladih istraživača. U tom smislu fakultetima bi bilo onemogućeno sticanje finansijskih sredstava i razvoj kroz međunarodnu saradnju. Šesto, deo istraživača sa fakulteta tražiće posao u inostranstvu, čime se pospešuje „odliv mozgova“. Sedmo, odvraćaju se doktorandi sa fakulteta jer im se ovim članom ne pruža finansijska podrška.

Neshvatljivo je da zakon nalaže da mlade istraživače-doktorande, angažovane nedavno na projektima konkursom Ministarstva treba uskoro izbaciti sa fakulteta.

Nažalost, Ministarstvo nije sarađivalo u dovoljnoj meri sa fakultetima u izradi ovog zakona. Neravnopravan tretman fakulteta je započeo već od samog sastava radne grupe koja je pisala nacrt, u kojoj su predstavnici fakulteta bili minorno prisutni. Takođe, ovaj nacrt planira da se posebnim programima nagrađuju instituti od nacionalnog značaja dok se ne planira nikakvo finansijsko nagrađivanje uspešnih fakulteta. Odredbe zakona koje se tiču posebnih programa (mogućnosti dodatnog finansiranja i stimulisanja) treba da budu bazirane na prethodnom rangiranju svih NIO prema naučnim rezultatima, što Ministarstvo nije uradilo.

Stav fakulteta je da Nacrt zakona o nauci i istraživanjima mora da bude izmenjen tako da se izbriše član 126, omogući institucionalno finansiranje istraživačkih pozicija na fakultetima i obezbedi ravnopravnost u finansiranju svih NIO. Institucionalno finansiranje istraživača na fakultetima može se sprovesti kroz programe za određene naučne oblasti. Svaki fakultet je akreditovan za specifične matične oblasti te stoga ima sposobnost da predloži Ministarstvu naučnoistraživačke programe za određeni period. Treba takođe uvesti i konkurse za istraživačke pozicije, kako na fakultetima tako i na institutima, kako bi se postigla konkurentnost, selekcija i protočnost. U interesu cele društvene zajednice je da se sačuva i razvija nauka na fakultetima.

Autorka je dekanka Fakulteta za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu