Briselski sporazum teško je, pod okriljem Evropske unije (EU), sprovesti u praksi, ukoliko postoje stalne ucene i pretnje usmerene samo ka jednoj, srpskoj, strani i u situaciji kada se dogovori ne poštuju, upravo zato što postoji pristrasan odnos glavnog posrednika u pregovorima, pa se Srbija, stalnim uslovljavanjem svog ulaska u EU, „dovodi u red“ i pritiska da potpiše sve što se može potpisati.
Izgleda da je izdajnički režim Tadića najviše zaslužan što smo došli do položaja gubitnika, jer da o statusu Kosova i Metohije (KiM) pregovaramo u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, gde imamo podršku najvećih i najuticajnijih zemalja sveta, među kojima su bratska Rusija, Kina, Brazil, Indija i drugi, ne bismo došli u situaciju da branimo gole živote, teritoriju i vlastitu imovinu od šiptarskih terorista. Koliko je samo potrebno vremena da se postignuti dogovori sprovedu u delo?! Očigledno je da se Zajednica srpskih opština (ZSO) tiče samo srpske strane, jer Priština ne poštuje ništa što je potpisano u Briselu, a za to ima prećutnu podršku velikih sila, predvođenih Vašingtonom, koji je kreator stvaranja lažne države Kosovo.
Sve su to više nego dovoljni razlozi da se u pregovore o KiM uključe još neke države i njihovi predstavnici, kako bi bilo izbegnuto stalno blokiranje pregovaračkog procesa i stajanje u jednom mestu. Najbolji primer kako se rešavaju međunarodni konflikti i krize jeste zajedničko učešće Rusije, Irana i Turske u iznalaženju rešenja za ratne sukobe u Siriji. Moć efikasne diplomatije i pozitivan rezultat pregovora u Astani, prestonici Kazahstana, pokazali su da je Ruska Federacija bila ključna sila u rešavanju sirijske krize i stabilizaciji situacije na celom Bliskom istoku. Rezultati ovih procesa imali su višedimenzione pozitivne efekte kao što su: završetak ratnih operacija u Siriji; uspostavljanje poretka u Siriji i stabilnosti na Bliskom istoku i efikasnu borbu protiv terorizma i Islamske države (DAEŠ).
Završetak ratnih operacija u Siriji i uspostavljanje ustavnog poretka u toj zemlji uticaće brže i povoljnije na srpsku stranu tokom rešavanja kosovskog problema koji je ključan bezbednosni problem Balkana i Jugoistočne Evrope.
Diplomatska težina i iskustvo Rusije u organizaciji mirovnih pregovora u Astani svedoči o tome, da i u slučaju KiM, može da bude formiran novi efikasan pregovarački tim, uz učešće suprotstavljenih strana koje su sada u stanju „zamrznutog sukoba“. Ali, za razliku od dijaloga u Briselu, mogući format sa ruskim učešćem biće pogodan za Srbiju, sa pozicije podrške našem teritorijalnom integritetu i srpskim nacionalnim interesima, a inicijativu o organizaciji takve vrste pregovora treba da pokrene isključivo Srbija i njeno državno rukovodstvo.
Autor je predsednik Srpske lige
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.