Bezbednjak iz beogradskog predgrađa

O knjizi Gorana Živaljević "Anatomija srpske tajne službe u poslednjih 30 godina" (Laguna, 2020)

Ostavite komentar


  1. Zanimljivo, autor knjige je problematicno pismen ( gledao ga u TV emisiji kod Marica ), treba se dobro osmeliti i pisati knjigu…. ili tako mlad bolje da uziva u kako Zakon nalaze u ranoj penziji.

    1. Stranci se generacijama školuju da budu diplomate, bezbednjaci, a kod nas se gleda ko je luđi, ko je nemoralniji, kvarniji i veća uštva. Znanje istorije, razloga i podteksta sukoba u svetu nama je višak. Kod nas može i keramičar da vodi službu. Zato tako i prolazimo. Treba većinu penzionisati, isterati ili poslati na robiju da prave društvo Radomiru u Zabeli.

      1. Mislim da školovanje nije problem kada su naši kadrovi u pitanju. Uglavnom se radi o školovanim ljudima, kojima je jedini dokaz da postoje, da su živa bića, te požutele diplome, koje više svedoče o njihovoj sterilnosti, beznačajnosti i ispraznosti nego o nekoj vrednosti. Njima nedostaje, a da to niko ne primećuje, niti je bilo kome više to važno, bilo kakva vrsta ličnog i nacionalnog integriteta. Rodoljublje, patriotizam, osećaj pripadnosti svom tlu i narodu, svrstani su u najgore mane i ad aktirane pod „recidivi ružne prošlosti“?! Sve je na prodaju. Kukuruz je zamenio bisere. Sve je svedeno na meru prostitutki.i definisano onom „čuvenom“ mudrošću, „u se, na se, i poda se“. Školovanje je samo prvi korak ka sticanju nekog znanja. Nekada su se u školama podizali ljudi. Danas je to prevazidjeno.

        1. Dakle, gdin Ljusic, ideolog Kostunicine naci partije DSS smatra de je u redu nekome prigovoriti da je rodjen u „beogradskom predgradju“. On se rodio u selu zvanom Istok, na Kosovu. Da nije bilo rata i partizana verovatno bi ostao polupismen i nikada ne bi ni video Beodrad, a kamoli doktorirao istoriju. Umesto da se bavi naukom, Dr.Ljusic je IZMISLJA! Ako je OVO recenzija, ja sam kraljica! Ono sto sam razumela je da „sluzba“ sve od pada Jugoslavije do danas umesto da se bavi obavestajnim poslovima, kreira politiku! Zahvaljujici bas Kostunici i Ljusicu, ona je ABOLIRANA. Tuzni Ljusic je shvatio, da on pod tu kapu vise ne moze, smestili su se neki drugi. Mozda jos mnogo opasniji od njega i Kostunice. zato ime se, valjda i pridruzio?

          1. CCC i to sve kazete bio Kostunica? Ja cu vam sapnuti jos nesto a vi nemojte nikome da kazete: kao mali je cupao krila muvama, nije redovno sekao nokte za sta su ga opominjali u skoli. Krisom cacka nos i vo;i da peva a nema sluha. Nocu se prerusava u Betmena. Ovo profesorka nikako ne smete preneti Svjatislavu Basari.

          2. „Ideolog Koštuničine naci partije“…?! Kada ste odvalili takvu besmislicu legitimisali ste se i rekli sve?! Ako je Koštunica nacista a „njegova DSS“, kako rekoste, „naci partija“, sasvim je jasno ko ste Vi, i kojoj „partiji“ pripadate. Koštunicu su optuživali za sve i svašta, a posebno, ,da se ne meša u svoj posao već da je naivno verovao da državu treba da vode institucije a ne pojedinci odnosno, kako volimo da kažemo, „lideri“. Sada vidimo da je kod pojedinaca evoluirao u nacistu, u čvrstorukca i naci diktatora?! I to samo zato što je bio „otvoreni“ Srbin i što se toga, poput Vas i mnogih, nije stideo. Da „tragika“ bude veča „svojoj naci“ partiji je dao ime, verovali ili ne, Demokratska stranka Srbije? Naravno, uz „naci“ Koštunicu postaju i „naci ideolozi“ svi oni koji su u njegovom okruženju i podržavaju taj „nacizam“?! Pretpostavljam da ste i Vi profesor istorije, poput već poznate , „jahačice apokalipse“, Dubravke Stojanović, koja se neverovatno trudi da „demistifikuje“ neverovatno „mistifikovanu“ srpsku istoriju i napiše ovom zabludelom narodu najnoviju verziju njihove najstarije prošlosti?! Pored „katrana i perja“ kojima su nas, poslednjih pedesetak godina, posipali naši „zapadni prijatelji“, ova najnovija „katarzična poviujest“, trebalo bi da bude naše „pročišćenje iznutra“. Posle tog „pročišćenja i dekontaminacije“ trebali bismo da se stidimo i sebe i svoje nacije i što pre zaboravimo ko smo i šta smo. Možda niste znali ali, oni koji su rodjeni u Istoku, od rodjenja su daleko od onih koji su rodjeni u „beogradskim predgradjima“ odnosno u zaledjini i ladovini gde im nije pretila nikakva opasnost. Oni, rodjeni u Istoku, od malena su bili primorani da se bore za goli opstanak, da znaju ko su, gde su i kome pripadaju. „Prijateljsko“ okruženje ih je „vaspitavalo“ i primoravalo da budu svesni svoje nacionalne pripadnosti. Inače, da nije bilo „rata i partizana“ mnogi bi ostali polupismeni, samo što neki misle da su oni Bogom dani odnosno, da su posebni.

  2. Sve stučnjaci od pekmeza da ne kažem do jaja. Bavili se unutrašnjim špijuniranjem, dodvoravanjem vlastodržcima i pravili svoje ekonomske kombinacije, dok im se država rastakala po svim šavovima.
    Da se pokriju ušima i da ćute, da ne bi robijali. Titovi bezbednjaci izašli iz šume i sve su znali.

    1. Jeremija, prijatelju, tvojim istinitim recima mogu samo dodati: pohlepna gologuzija. I u tzv. vojsci i tzv. sluzbama (ne) bezbednosti, sve sto su oni cuvali raspalo se u komade i evo, raspada se pred nasim ocima.

  3. Ma samo da je Kodža otpakovao onaj Hodžisov metalni poklon plug. Međutim, Miloš se zdravo rasrdio kad je video da je poklon metalni plug a ne mitraljez Maksim. Zato nije do kraja ni otvario kutiju sa poklonom. Šta će junačkom narodu plug? Svašta.

  4. I ovaj knjizevni kriticar (a istoricar) je usput bio nekakav ministar. I pisao knjige iz kojih srpska djeca uce da nesto postanu. A vi zamislite sta su, i ako su, mogli postati. I kako osoba sa kvocijentom inteligencije Janjusevica (poznajem ga od djetinjstva iz Sarajeva) moze biti savjetnik premijera „svjetskog ranga“. Mozda zbog ucenja generacijski pogreshnih knjiga i udzbenika.

  5. Postalo je pravilo da raznorazni milicajci, panduri, obavestajci pisu knjige i to onda kada vise nemaju oficijelnu moc. Izgleda da ih tome uce, dok su u aktivnoj sluzbi. Tako ostaje idilicno iskrivljena slika o sluzbi gde su sluzbovali.

  6. Razlika između Engleske (zemalja u Evropi, a ti su i Češka, Poljska…) i Srbiji u 1000 godina je što su oni imali takvu organizaciju društva koja je podsticala konkurenciju a sve je to vodilo ka tome da su u svim poslovima imali „kritičnu masu“ zantlija. Za razliku od despotskih sistema u kojima je tavorila Srbija gde su umesto konkurencije postojali monopoli i nikada nije bilo „kritične mase“ zanatlija. Evo samo nekoliko primera iz klasične muzike. Hendlu je (koga su inače Mocart, Hajdn, Betoven…. smatrali najvećim kompozitorom ikada) 3 puta propadale (bankrotirale) operske kuće. Kada je J.S.Bah konkurisao 1723. na mesto glavnog kompozitora u crkvi svetog Tome u Lajpcigu (centru crkvene muzike kod protestanata)…. za dve komisije koje su vršile izbor on je bio „osrednji kompozitor“ rangiran je na izboru na 7 mesto , ispred njega su bili Teleman, Graupner, Fuks, Hajnihen, Fuš… Kada je Vivaldi imao u Veneciji premjeru neke svoje opere istovremeno sa njegovom u preostalih 5 operskih kuća išle su konkuretske opere. Kada je Vivaldi komponovao svoju „Olimpijadu“ to je bila jedna od 50 opera na isti Metastazijev libreto. A na Metastazijev libreto „Artaserse“ 94 kompozitora je napisalo svoju opere… Talenat za talenat a struka (stručno znanje) je ono što „stvara kritičnu masu“ neke struke i što vuče napred!

Ostavite komentar


Lični stavovi

Bez degradacije kolega, molim 7

Bez degradacije kolega, molim

Polemika koja se već neko vreme vodi u javnosti u vezi sa Nacrtom zakona o psihološkoj delatnosti motivisala me je da se uključim i doprinesem svojim znanjima i dugogodišnjim iskustvom u ovoj oblasti. Smatram da je važno razgovarati o ovim temama na temelju činjenica i argumenata, izbegavajući personalizovane rasprave koje mogu narušiti profesionalni dijalog.

Naslovna strana

Naslovna strana za 18. decembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Antonela Riha, novinarka

I pre nego što sam se učlanila u Klub čitalaca Danasa kupovala sam jedino Danas.