BIA da se oglasi o Šešelju i Vučiću: Lični stav Sava Đurđića

Ponaša se kao da su u pitanju predsednički izbori, a ne vanredni parlamentarni i beogradski izbori koje je on raspisao na zahtev opozicije.

Još im je dodao prevremene pokrajinske i izbore u polovini opština u Srbiji kojima su predsednici podneli ostavke na njegov prvi mig, a bez ikakvog obrazloženja.

Izgleda da je Vučić je izbore 17. decembra zamislio kao blickrig odgovor i rešenje u hirovitom maniru čoveka koji je sa funkcije predsednika Republike i vladajuće stranke uzurpirao sve institucije i hoće da se ovekoveči.

Istovremeno, pravi se kao da je sa stanovišta propisa sve idealno. To ne samo da je uvredljivo potcenjivanje građana i struke, nego je i duboko nemoralno.

On misli da svojom razrađenom izbornom mašinerijom, zabranjenom funkcionerskom kampanjom, zloupotrebom javnih resursa, kupujući glasove jednokratnim uplatama ne pitajući za cenu i regularnost, ucenjujući ljude ostankom na javnim poslovima i socijalnom pomoći i sa medijskim monopolom na TV i u tabloidima, može zaustaviti i ućutkati višemesečne proteste i neudovoljene zahteve građana koji su buknuli posle nezabeleženih masovnih ubistava u Beogradu, Duboni i u Malom Orašju i ponovo ubedljivo pobediti opoziciju.

Zbog toga, i da kada izjavljuje da nije spreman na bilo kakvu „kohabitaciju“ (čitaj: ravnopravne odnose sa bilo kojim političkim partnerom, a to znači ni na kakvu promenu svoje politike), on i nema drugog izbora nego da ponovo i ponovo izlazi na izborne crte, bez mere i pardona.

Istovremeno, institucije čiji su čelnici postavljeni po njegovom ukusu – ćute. Svi prigovori na naziv izbornih lista vladajuće koalicije, odbijeni su sa obrazloženjem da u propisu ta zabrana nije decidno navedena, pa je to onda navodno dozvoljeno.

Tako nadležni organi odgovaraju i na sva druga kršenja i zloupotrebe izborne procedure, a bez da se osvrnu na činjenice i da zatraže hitan odgovor drugih državnih organa što je njihovo zakonsko pravo i obaveza.

Kada su žalbe na ova odbijajuća rešenja upute nadležnom Upravnom ili višem sudu, iako su sudovi nezavisni i sude na osnovu Ustava, međunarodnih ugovora i zakona, oni svoje odluke u ovoj materiji obrazlažu sličnim, isključivo jezičkim tumačenjem tog propisa, bez da respektuju Ustav i norme drugih zakona, sa izgovorom da druge dokaze nisu dobili.

Organi koji bi u takvim izbornim situacijama morali hitno da reaguju su javna tužilaštva, Agencija za sprečavanje korupcije, REM, Zaštitnik građana, Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti i informacije od javnog značaja i na kraju – Ustavni sud.

Ti organi jednostavno ne obavljaju svoje najbitnije nadležnosti ili se u najdrastičnijim slučajevima samo oglase da će pokrenuti postupak.

On, naravno, do kraja izbora neće biti okončan. Veliko je pitanje i posle izbora, jer se obesmišljava postupak dokazivanja. Čak i pravo članova biračkog odbora da svoje primedbe unesu u obrazac zapisnika o glasanju. Šta će se tek dogoditi ukoliko bude otkrivenih nepravilnosti, neregularnosti i kašnjenja na dan izbora i u toga utvrđivanju rezultata glasanja?

Agencija za sprečavanje korupcije, kojoj se potpisnik ovih redova, obratio još 17. novembra prijavom nezakonitog postupanja predsednika Republike sa dokazima koji ukazuju na povreda članova 40, 45 i 50 Zakona o sprečavanju korupcije, je bila dužna da reaguje u roku od 5. dana i pokrene postupak po službenoj dužnosti.

Nije reagovala do danas. U pitanju je očigledna selektivna primena zakona, prema kojoj su predsednik i njegovi saradnici izuzeti od odgovornosti.

Dosadašnji vrhunac prljave izborne kampanje je slučaj kandidata Koalicije „Srbija protiv nasilja“ Đorđa Miketića. Predsednik Republike ga je, u jednom od svojih brojnih javnih nastupa nazvao „ljudskom sramotom“ i najavio objavljivanje kompromitujućeg snimka dodajući da su mu iz BIA potvrdili da ga nisu sačinili oni, nego neko iz Miketićeve blizine.

Snimak je sutradan objavljen na TV Pink. Miketić je izjavio da je snimak seksualnog odnosa autentičan i da se povlači iz kampanje.

Miketićeva stranka i koalicija je o svemu trebala da se izjasni, ali i da sa punim pravom zahteva od javnog tužilaštva da odmah utvrdi ko je lice koje je obavestilo predsednika države o ovom snimku i da li je BIA ili lice blisko ovoj agenciji obilo stan Miketića.

Mogu zahtevati od Agencije za sprečavanje korupcije da odmah povede novi postupak prema predsedniku Republike zbog sukoba interesa i učešća u političkom životu. Od REM-a da odmah TV Pink kazne i oduzmu mu nacionalnu frenkvenciju, a od Nadzornog odbora za izbornu kampanju da preispita ove radnje.

Na kraju, po principu reciprociteta, mogu zahtevati da BIA i njima kao što je to učinila predsedniku Republike u slučaju Miketić, dostave za izborni kontra-program neke druge delikatne snimke.

BIA očigledno poseduje bogatu zbirku za kompromitaciju političkih protivnika. Oni bi trebali da rade za sve građane Srbije, pa bi trebali zatražiti, na primer, snimak iz 2008. ukoliko je Vučić zajedno sa Nikolićem u Parizu imao poverljiv sastanak i dogovor sa predstavnicima važnih stranih tajnih obaveštajnih službi, pa informacije o svim korupcionaškim i kriminalnim aferama povezanih sa vlašću, a bez epiloga (ubistva novinara Ćuruvije i Pantića, Olivera Ivanovića, aferama: Savamala, ugovori o gradnji Beograda na vodi, helikopter, Jovanjica, Hrkalović, presretnuti razgovori grupe Belivuk, nedostajući snimak nesreće kod Doljevca, slučaj Banjska itd.).

Uzgred, mogli bi potvrditi i da li je Vojislav Šešelj, osuđeni ratni zločinac, još kao asistent u Sarajevu, potpisao pristupnicu SDB da bi špijunirao svog kolegu dr Žarka Karišika za liberalizam i nacionalizam (sic!). Na toj dužnosti dogodio mu se seksualni skandal zbog čega je kompromitovan i brisan iz saradničke mreže.

Dokaze o tome Karišik je objavio u knjizi „Moralna zora rudi nad Durmitorom: čudo nad čudima“ (2004). Ono šta je on u zaključku naveo za vođu SRS važi u potpunosti i za Vučića, kao najuspešnijeg Šešeljevog učenika sa kojim ponovo zajedno nastupa, sada u koaliciji na beogradskim izborima.

Taj fenomen je poučan, zabrinjavajući i alarmantan za celo naše društvo i posle 20 godina, i posle Petog oktobra. Ukoliko se brzo ne osvestimo i ne prekinemo tu pojavu kao osnovnu matricu političkog života kako je nameće aktuelna vlast, Srbija, definitivno, uz svu šminku stranih investicija, ostaje u najgorem vremenu, u korenu zla i katastrofalnih stranačkih koalicija iz 90-tih.

„Za života ja ću ostati nepoznat masi, ljudima kompleksima i mitomanijom opsjednutim, a Vojo kod takvih biće popularan, skoro da je spasilac. On je lider jake političke stranke koji sada sam sebe predstavlja, a i njegovi sljedbenici tako čine, kao moralnog čovjeka, a kako da potkazivač, informator UDBE, bude moralan čovjek.

Srbi će biti žrtve političkog slijepila sve dotle dok u okviru njih nemoralan čovjek tipa Vojislava Šešelja mogne za sobom da povede i zavede milionsku masu, a pri tome pozivajući se na nekakav tobožnji moral (sic!).“

Da bi zora poštovanja Ustava, zakona, demokratije, istine o stvarnom ekonomskom stanju i zaduživanju, ali i postizanja bržeg i uravnoteženijeg razvoja cele Srbije, pa i Beograda, počela da rudi, za početak, moramo u što većem broju izaći na izbore 17. decembra, iskazati i do kraja braniti svoj slobodan Glas!

Autor je bivši sudija i član Visokog saveta sudstva

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.