Biblioteke moraju biti dostupne svima

Ovakve zabrane nisu u skladu sa demokratskim tekovinama kakve su kritičko mišljenje i dijalog u zajednici kao jedan od najvažnijih zamajaca kulturnog napretka društva.

Zakon o bibliotečko-informacionoj delatnosti („Službeni glasnik RS, br. 52/11, 78/21), u članu 2. stav 1 kaže da su biblioteke ustanove od javnog interesa, a u stavu 3 objašnjava se šta taj opšti interes predstavlja: „da građani imaju slobodan pristup informacijama, znanjima i idejama sadržanim u bibliotečko-informacionoj građi i izvorima, kao i pravo na ostvarivanje svojih individualnih i intelektualnih sloboda“, što znači da biblioteke rade u interesu svih građana.

Dalje, član 5, koji govori o načelima delatnosti, u stavu 1 i 2, kaže: „Biblioteke su u središtu razvoja informacionog društva, jer su suštinski značajne za informisanost građana, za njihovo usavršavanje i individualni razvoj, neophodne za razvoj obrazovanja, nauke i kulture, pokretač su sveukupnog razvoja slobodnog demokratskog građanskog društva.“

I: „Biblioteke, pod jednakim uslovima i bez obzira na razlike, obezbeđuju svim građanima ostvarivanje ljudskih prava u domenu slobode izražavanja, stvaralaštva, intelektualnih i građanskih sloboda (…).“

U Smernicama za razvoj javnih biblioteka (Beograd: Narodna biblioteka Srbije, Biblioteka grada Beograda, 2005, str. 13), Međunarodna federacija bibliotečkih udruženja i institucija IFLA i UNESKO ističu da je „osnovno načelo u radu svake javne biblioteke da njene usluge obavezno treba da budu dostupne svima, a ne usmerene na jednu grupu u zajednici, uz isključivanje ostalih“.

Ne samo to; javna biblioteka je pokretač promena kojima je cilj unapređenje društva, koje „doprinose stvaranju dobro obaveštenog i demokratskog društva i povećavaju sposobnost ljudi da unaprede svoje postojanje i postojanje zajednice u kojoj žive“.

I još više: „Javna biblioteka treba da uzima u obzir pitanja o kojima se raspravlja u zajednici i da obezbedi informacije za kompetentne javne debate.“

Sama suština postojanja javnih biblioteka ogleda se u pomenutim smernicama.

U tom smislu, skrećemo pažnju javnosti Republike Srbije na to da se slične prakse ne bi smele ponoviti i da se učesnicima kulturnih manifestacija u bibliotekama, kao i publici koja ih rado posećuje, a i bibliotekarima, čiji su rad, trud i zalaganje isključivo na korist sugrađana, mora ukazati dužno poštovanje, uz uvažavanje svih međusobnih razlika.

Biblioteke su mesta za sve i moramo ih čuvati i negovati u skladu sa njihovom misijom – kao prostore slobode, promovisanja lepote pisane reči, negovanja intelektualnih sloboda i izgradnje mostova u zajednici pomoću kojih razlike postaju najveća snaga zajednice.

Autorka je predsednik Bibliotekarskog društva Srbije Jelena Glišović

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.