Bičevanje Filozofskog fakulteta: Legija u holu 1Foto: 021.rs

Majica na kojoj je lik Milorada Ulemeka Legije sa natpisom „El comadante“, koja se ušetala zajedno sa „zabrinutim studentima“ na Filozofski fakultet u Ulici Zorana Đinđića u Novom Sadu, prvo je što treba da se znao o blokadi ove visokoobrazovne ustanove.

„Radikali su pobedili“ neko je pored novinarske ekipe konstatovao gledajuću otužne scene upada navodnih studenata na Filozofski fakultet. Ipak, nije baš tako, nije ovo tek još jedna ili konačna pobeda radikala. Gore je. Srbija je trenutno rijaliti šou Vojislava Šešelja lično. Ostvarenje onoga što se ni u svojim najluđim snovima nije nadao.

Nazovimo studenti, ali pretpostavimo većinom aktivisti i simpatizeri vladajuće partije, taj dan su poniženim i isteranim profesorima koji su stajali ispred fakulteta dobacivali da „idu da rade nešto pametnije“ i da „ne lupetaju“. A kad im je posle nekog vremena i to postalo dosadno, nagovarali su jednog mladića da uzme mikrofon koleginici sa N1, smejući se onako pakosno kako to rade bezobrazna deca kada u školi naprave neku svinjariju za koju se još nije saznalo.

Ili ono urlanje na megafon i skandiranje zatarabljenih i „zabrinutih i uvređenih“ momaka na fakultetu dok se dekanica obraća okupljenim ljudima dan posle, na skupu koji je organizovan iz očaja uniženih profesora.

Zar to sve ne liči na jeftinu radikalsku zabavu? Kad ti gazda dozvoli da se raspojasaš koliko želiš, da pokažes sve što znaš o ponižavanju i iživljavanju. A hvala bogu znaš.

Filozofski fakultet zauzeli su pre svih vođe Studentskog parlamenta povezane sa Srpskom naprednom strankom, razni desni ekstremisti koji se pojavljuju na skupovima kada u Novom Sadu treba provocirati nekolicinu koja ima hrabrosti da digne glas, dok oko zgrade patroliraju aktivisti pomenute partije.

Bičevanje Filozofskog fakulteta: Legija u holu 2
aleksandar latas

Njih ne zanima ni ko je profesor i novinar Dinko Gruhonjić ni šta je rekao pre godinu dana na nekom festivalu. Tu su po zadatku i otići će kada SNS proceni da im je dosta. Da nije tako, mogli su blokirati ovaj fakulet i ranije, ali i mnoge druge fakultete u zemlji sa kojih se s vremena na vreme mogu čuti disonantni „antinacionalni stavovi“ pojedinaca, koji lako poplaše čuvare poretka i lovce na „izdajnike“ – najluđu zabavu širom upokojene Jugoslavije. (Izdajnici se jure svuda po planeti, ali ko je sve uspeo biti „izdajnik“ posle raspada Juge, zaista zaslužuje doktorsku disertaciju). Ili, šta znam, mogli su ih zabrinuti oni univerzitetski profesori koji javno podržavaju Ratka Mladića. Aham.

Ali nisu, jer ovo je samo još jedna u nizu prljavih kampanja koja Gruhonjića pretvara u ljubitelja ustaša, „govornika mržnje“ i đavla, pardon vraga, lično. Iako svako ko je pročitao dva pasusa koja je napisao, zna da njegovi stavovi ne mogu biti bliski sa bilo kakvim totalitarnim i inim režimima, da ne mrzi nikog, kako god da sve zvao, u šta verovao i gde se rodio. To što su mu preci ubijani od ustaša i što mu je život ugrožen, ali kampanja mora dalje, podseća nas u kakvom svirepom režimu živimo. A i da na kraju od svog ovog decenijskog tlačenja nekog i zamrzi, je l’ time krši zakone ove zemlje? I da li je tako napravio problem ikome na ovom svetu sem sebi?

Predsednik nam je u 99 prelomnih obraćanja od početka godine bar pola vremena u tim nastupima posvetio na svađe, klevetanje i ponižavanje neistomišljenika i izmišljenih neprijatelja. Zajedno je sa gradonačelnikom Novom Sada Milanom Đurićem ponovilo laž da je Gruhonjić rekao nešto što nije. Docrtali su mu tako još koju metu i aminovali najveće poniženje koje je Filozofski fakultet u svojoj sedamdesetogodišnjoj istoriji doživeo.

Tužilaštvo i policija, koji su na poziv dekanice i molbu da učine nešto, uspeli da prevale preko usta i savesti kako ne vide ništa sporno što je fakultet i sva njegova imovina, kao i lična dokumentacija hiljada studenata, prepuštena nekolicini mladića, svedoče koliko je vlast čvrsta u nameri da zadrži fokus na ovoj priči i još gore, koliko su institucije ove zemlje razorene.

Rečenica predsednika kako „Gruhonjiću ne sme da se ugrožava njegov fizički integritet“, porazna je i strašna. Treba se svako jutro podsećati kako živimo u zemlji gde su „izdajnici“ posle sličnih kampanja ubijani, a da još nismo i verovatno nikad nećemo saznati ko je za to odgovoran.

Dobro jutro i laku noć.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari