BIGZ-ovo novo odelo

Nesporno je dobra vest da je investitor uspeo da preduzme inicijativu da se ovo kultno mesto obnovi i zasija. Zgrada će, kako saznajemo, biti sanirana kroz tesnu saradnju sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture, sa ciljem da se arhitektonsko rešenje D. Brašovana adaptira u pristupačnu, sigurniju, i funkcionalniju celinu kroz investiciju od više od 40 miliona evra. Za pohvalu je takođe činjenica da se projekat bavi rekonstrukcijom postojećeg.

Međutim, nesporno je takođe da BIGZ nije više štamparija, već svojevrsni kulturni bastion grada, grad u gradu posvećen slobodi, stvaralaštvu i mladim ljudima, koji je godinama opstajao u neprijateljski nastrojenom okruženju kao svojevrsna enklava.

On svakako nije ukras, već simbol Beograda. Simptomatična je manija „ukrašavanja“ grada, kao i manjak volje čelnika grada da se hvataju ukoštac sa ključnim temama koje radije prepuštaju privatnim investitorima. Namera da se rekonstrukcijom BIGZ-a razvije kancelarijski segment koji je „daleko od zasićenog“ je prvenstveno neuverljiva, a potom zanemaruje okolnosti, ljude i potrebe koje projekat tih razmera može da zadovolji.

BIGZ je beogradsko industrijsko nasleđe, ali ono danas nije adekvatno uklopljeno u urbano tkivo Savskog venca. Bulevar Živojina Mišića je proširenjem potpuno atrofirao glavni ulaz. Tako zazidan u svoje okruženje, BIGZ je takođe odsečen od glavnih tačaka grada, kao na primer nove stanice Prokop. Na nepunih 600 metara od Save, on nema pristup šetalištu!

Zgrada tih razmera deluje kao čvor, i stvara dinamiku za celu četvrt. Ona stoga ne može ostvariti pun potencijal bez javnog prostora koji bi učinio otklon i omogućio sagledavanje celine iz perspektive prolaznika i lokalnog stanovnika. Projekat ovakve razmere ne može ignorisati kontekst i potrebe starosedelaca, već mora ostvariti dijalog sa okolnom urbanom strukturom.

Stoga je potrebno preispitati postojeću studiju i ponuditi projekat na više razmera koji odgovara na više postojećih problema. Da li je vreme da Beograd dobije svoj Tejt Modern, po uzoru na uspešnu rekonstrukciju termoelektrane u Londonu? Da li BIGZ može da postane pokretač razvoja Savskog venca kroz projekat koji uzima u obzir identitetski kontinuitet? Malo je reći da je tržište umetnosti u Srbiji daleko od zasićenog i da sa pravim pristupom predstavlja priliku za razvoj i unosan izvor prihoda od sajamskog i umetničkog turizma, ugostiteljstva, luksuznih ateljea za rezidencije, obrazovnih programa i prostora za proizvodnju zanatskog i kulturnog sadržaja.

Danas, možda više nego ikad pre, pred nama se nalazi izazov interpretacije industrijske baštine u konstruktivno rešenje gde je kontinuitet mesta kredo. Konsolidacija statusa BIGZ-a kao katedrale umetnosti i stvaralaštva bila bi ispravno i dostojno rešenje u korist društva, građana, i u slavu slobodarskog i kosmopolitskog duha Beograda.

U suprotnom, Beograd će dobiti još jednog lepo okićenog mrtvaca. A Beograđani?

Autor je arhitekta i BIM konsultant