Bio vašar, a na vašaru – SNS

Kao i prethodnih šezdeset i kusur godina, Vinko Lozić, čuveni lik iz Sterijinih komada, preuzeo je od gradonačelnice ključeve grada i obećao dobru zabavu i obilje jela i pića. Nije izostao ni vatromet, a ni gostovanje „velike“ estradne zvezde. Trgovalo se, jelo i pilo, došli su gosti iz drugih gradova i sela. Sedeli su ispod šatri uz pivo i pečenje, ili su šetali uz obaveznu pljeskavicu u rukama. Nad centrom grada je lebdeo dim natopljen mirisom roštilja i piva. Vrščani koji žive u starom jezgru grada još jednom su preživeli torturu od zvučne kakofonije, nemerljivih decibela koju su stvarale sprave iz zabavnog parka.

NJihove molbe da se ovaj deo masovne zabave izmesti na neko prikladnije mesto no što su prozori i kapije njihovih kuća, nadležni iz lokalne samouprave nisu uslišili.

I usred šarenila od balona, šećerne vune, liciderskih kolača, „svilenih“ bombona, plastičnih kineskih igračaka, veštačkog cveća i ikona – štand Srpske napredne stranke. Aktivisti u belim majicama i kačketima sa logom stranke. Ispred njih propagandni materijal sa likom „velikog vođe“. NJihovo prisustvo delovalo je groteskno i zastrašujuće. Zašto bi na vašaru bila organizovano prisutna politička partija? Istina je da oni promovišu jeftine zabave i masovna okupljanja sa skandiranjem i pevanjem, ali zar im nije dosta što na vlastitim mitinzima okupljaju desetine hiljada ljudi, pa im je potrebno da ih i ovde vidi nekoliko stotina?!

Možda misle da će uspeti da regrutuju još nekog „vojnika“ kome će obećati posao i ko zna kakve beneficije. Zbog toga će ih politički komesar pohvaliti i eventualno ispuniti obećanje koje je njima dato kada su odlučili, ili bili primorani da se pridruže organizaciji. Verovatno je da su ovi koji su stajali na štandu zadovoljni što nisu morali po partijskom zadatku da idu u nedelju u Belu Crkvu u lov na glasače za izbore za savete mesnih zajednica. Jednostavnije im je da stoje i gledaju različita lica koja pored njih prolaze. Neki će im se javiti, neko od „njihovih“ će prići da se pozdravi i upita ih “ kako ide“.

Svakako da ih ne muče pitanja oko šverca oružja za koje se sumnjiči otac njihovog ministra, ili dokazi o lažnom doktoratu tog istog visokog funkcionera njihove stranke. Ne brinu ih ni drugi plagirani doktorati za koje se osnovano sumnja da ih poseduju visoki funkcioneri partije kojoj pripadaju.

Ne žele da znaju koliko je nesreća izazvala banda izvršitelja, koja krstari Srbijom i izbacuje ljude iz njihovih domova. Zatvorili su spoznaju za sve strašne događaje i brojne zločine koji se čine uz dozvolu ili direktni podsticaj vođe okupatorskog plemena čija obeležja nose. Oni samo izvršavaju naređenja da budu „sa narodom“. Nije važno što ih narod ne gleda i što je zabavljen interesantnijim sadržajima. Oni disciplinovano stoje i to ispred statue Vinka Lozića, simbola slobodne, neobuzdane i vesele ličnosti, koja uživa u vrednostima koje su dijametralno suprotne od onih koje promovišu mračnjaci koji čine opskurnu organizaciju nazvanu Srpska napredna stranka.

Zaklanjanje Sterijinog veseljaka je orvelovska poruka. Ma šta vi radili i ma gde se nalazili mi smo tu oko vas, snimamo vas i nadgledamo, poručuju pripadnici okupatorskih falangi. Raste njihova bahatost i osećanje svemoći.

Da li proporcionalno raste i naša spremnost da se ozbiljno suprotstavimo?

Autorka je neuropsihijatar u penziji i nezavisna odbornica u Skupštini grada Vršca