Biti mlad i nesrećan u Srbiji

Kako je rekla predstavnica Beogradskog centra za ljudska prava Milica Mutavdžić, najvažniji razlog za to je ekonomski, što potvrđuje podatak da je prosečna plata mladih 16 odsto niža od opšteg proseka.

Ta zarada ne može da pokrije potrošačku korpu.

Srbija je kao i tokom „blagostanja“ tokom Miloševićevog zlikovačkog režima sumorno mesto za odrastanje, za mlade i ne samo za njih.

Posla za mlade uglavnom nema, a i kad ga ima potpuno su ponižavajući – bez prava na bolovanje, prekovremeni rad nije plaćen, nemaju pravo na plaćeno odsustvo, pa moraju da rade više poslova da bi dosegli iole pristojnu zaradu.

Uprkos svemu tome, mladi su očito u fokusu ove vlasti, jer su rezervoar sigurnih glasova i na neki način ulaganje u političku budućnost stranke na vlasti. Zato im se na sva usta obećava sve i svašta, sa ili bez pokrića.

Usvojena je Nacionalna strategija za mlade do 2030. godine. I to je to. E da, premijerka je nedavno pričala sa predstavnicima mladih. Ipak, Vlada nije otišla dalje od toga da obećava.

Recimo, Španija ima plan da mladima od 18 do 35 godina ponudi pomoć od 250 evra mesečno za plaćanje mesečne kirije u periodu od dve godine u iznajmljenom stanu.

Naravno, u Srbiji će sve ostati samo na nerealizovanoj strategiji i podmićivanju mladih isplatom jednokratne pomoći od po 5.000 dinara.

Ipak, to nije ni izbliza dovoljno da bi se sprečio masovni odlazak mladih iz Srbije, pošto je izbor između odlaska i čekanja na po 20 godina posao na birou za zapošljavanje potpuno jasan.

U suštini, u Srbiji ostaje samo onaj ko nema gde da pobegne. Odlaze zbog nepovoljne ekonomske situacije, mada Pink, RTS i Hepi i ostatak državnog vrha tvrde da Srbijom teku med i mleko. Teku, ali ono koje su poljoprivrednici prosuli iz protesta zbog ponižavajućeg odnosa države prema njima.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.