Bivši ambasador u Izraelu: Poravnavanje računa na Bliskom istoku

U Pojasu Gaze je malo toga ostalo bez posledica jednogodišnjeg bombardovanja od strane izraelske armije, dok se Jahja Sinvar, šef vojnog krila Hamasa još uvek uspešno krije u tunelima. Hamas, po svojoj vojnoj snazi sigurno nije više ono što je bio pre 7. oktobra prošle godine, kada je izveo teroristički napad. On i dalje povremeno može da ispaljuje projektile na Izrael, kao i da organizuje samoubilačke napade na civile u toj zemlji, ali više nije u stanju da izvede bilo kakvu ozbiljniju akciju. Što se Hezbolaha tiče, on se nikada kao sada nije našao u težoj situaciji. Lideri su mu likvidirani, komunikacije uništene, a jug Libana sve više liči na Pojas Gaze.

Iran, sa svoje strane, nema više tako široke mogućnosti da snabdeva Hezbolah i Hamas raketama i drugim oružjem, a mora i da razmišlja o potencijalnom izraelskom napadu na izvorišta nafte… Voditi rat sa Izraelom, koji je udaljem 2.300 kilometara, uvukao bi u sukob i Jordan, a verovatno i Saudijsku Arabiju, dok bi proiranske grupe u Siriji i Iraku, kao i pokret Huta u Jemenu, vrlo brzo došli u sukob ne samo sa Izraelom, već i sa američkim snagama u regionu.

Izrael, iako ima mogućnosti da još dugo nastavi sa razaranjem Pojasa Gaze, kao i delova Libana, ima dva dodatna problema. Jedan se odnosi na taoce, koji se još uvek nalaze u Pojasu i koji se očigledno neće vratiti ako se ne proglasi duži prekid vatre. To će svakako otežati postojećoj desničarskoj Vladi u Jerusalimu da iz ratnog stranja predje u mirnodopsko bez političkih posledica. Drugi problem jeste strpljenje SAD, koje je sve problematičnije, uzimajući u obzir skore predsedničke izbore u toj zemlji. Vašington, da bi sačuvao svoj kredibilitet, kako u regionu, tako i na unutrašnjem planu, mora ovaj sukob da stavi pod kontrolu, makar i fiktivno, ali i da nadje rešenje za duži vremenski period.

I ako se u najboljem slučaju sve ovo dogodi u skoroj budućnosti, ostaje problem Pojasa Gaze i njegovog posleratnog statusa, da do novog napada Hamasa ili Islamskog džihada ponovo ne dođe. Da li će to biti Palestinska autonomna uprava Mahmuda Abasa ili neke međunarodne snage arapskog porekla teško je zamisliti, jer se o tome ne vode nikakvi ozbiljni razgovori.

Funkcionisanje pregovora sa Hamasom u Dohi u dubokoj je krizi, jer ovu radikalnu islamističku organizaciju sada predvodi njen najmilitantniji deo (vojno krilo Jahje Sinvara), koji više ništa ne može da izgubi osim života. To u praksi ni na koji način ne može da doprinese približavanju stavova. bez čega je teško i zamisliti bilo kakav sporazum, makar i privremeni.

Pored toga, Gazi će biti potrebna ogromna finansijska sredstva za rekonstrukciju svega što je porušeno, a nikom neće pasti na pamet da ulaže novac u region koji nema osnovnu bezbednosnu stabilnost.

Po svemu, sada izgleda da je bilo mnogo jednostavnije organizovati rušenje nego obnovu, kako političku i bezbednosnu, tako i ekonomsku. Ako se shvati, jednom za uvek, da niko od naroda koji žive u tom regionu neće nestati, neće biti oteran u more i da će ostati tu gde je za uvek, bilo bi bar malo nade da se stvari poprave. Za tako nešto su potrebni ne samo pregovarači, nego i minimum poverenja među akterima sadašnjih sukoba, čega nema ni u tragovima.

Autor je bivši ambasador u Izraelu

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.