Foto: MUPBiti ili ne biti…
Šta radi narod, upita knez Miloš Obrenović.
– Buni se.
– Steži, naredi knez.
Prođe neko vreme, Miloš ponovo upita:
– Šta radi narod?
– Ćuti.
– Popuštaj!
Ne treba biti ni mnogo pametan ni mnogo mudar da bi se razumele reči kneza Miloša Obrenovića.
Treba znati prepoznati. Ali, to imaš ili nemaš. Sa time se rađaš. To ne može da se nauči.
Kažu, istorija je učiteljica života, a naš najmudriji, najpametniji, najbolji u svemu, bojim se da će pasti iz predmeta ISTORIJA. Zašto? Pa nije naučio. A mogao je. Imao je i od koga. Šteta. Za sve.
Ni ovi drugi nisu ništa bolji. Kao prvo, mnogo su lošiji đaci. Kao drugo, kao takvi, nešto hoće, a to što hoće, žele bez truda, znanja i svega onoga što krasi đake koji nešto žele na mufte i da im to neko drugi završi. Hoće da se nadmeću u znanju, a njega nemaju.
Hoće nekoga da nadmaše, a nemaju ni ono što treba da imaju za tako nešto. Izlaze na test za koji nisu spremni i gde druga strana ništa ne rizikuje, em zna, em ima unapred spremne odgovore.
Da bi razumeli, ako uopšte ima šta da se razume, test iz istorije glasi: kopati ili ne kopati?!
Dobar đak je sve pripremio: i struku i logistiku (svake vrste) i da ne nabrajam šta sve, a sve podrazumeva da bi položio.
A loš đak (mislim na tzv.opoziciju), zbog svega gore navedenog, ulazi u vešto postavljenu zamku, pokušava da se bori njegovim oružjem.
Da mu oponira u onom u čemu je i bolji i moćniji.
Većina će reći, lako je kritikovati, daj rešenje. I u pravu su. Kopati nećete zato što voda, zemlja zdravlje i SLOBODA, vrede više od svih para ovog sveta.
Za to nam ne treba izveštaj bilo kakve komisije ni bilo kakvih eksperata.
Reč seljaka je iznad svega, jer seljak zna da ceni i vodu i vazduh i zemlju i nadasve slobodu. Seljak ima čistu peticu iz istorije iako nije bio najbolji đak i student.
Mislim da istorija pred nas ponovo postavlja lekciju – bolje grob, nego rob!
Sada nešto iz mog ugla:
„Najjača“ uprava Državne bezbednosti, a sada BIA jeste Treća uprava. Njen zadatak je „unutrašnji neprijatelj“! Da, da, unutrašnji neprijatelj.
Dobro ste pročitali. Problem je samo ko je taj neprijatelj!? Da se razumemo, prvi sam protiv unutrašnjeg neprijatelja i pristalica sam najrigoroznijeg kažnjavanj unutrašnjeg neprijatelja.
Ali ko ga određuje, po kom kriterijumu. To je problem. Da li je Branko Ćopić bio unutrašnji neprijatelj? I po čemu? E da znate da jeste!!!
On je bio pod obradom, pod merama. E, ljudi! Neko je trošio resurse na jednog B.Ć. Ne zamerite što ću citirati Kristijana Golubovića, nadam se da ćete shvatiti simboliku – „ludilo mozga“!
Da nastavim. Njihova metodologija, između ostalog, sastojala se u tome, da se približe „objektu“, da se infiltriraju u okruženje, da pridobiju njegovo poverenje i poverenje njegovih najbližih, a sve sa ciljem da ga da dezavuišu, ucene i da „revidira stav“!
Dužan sam da još jednom napomenem, sve to podržavam, ali pod jednim uslovom, da je upereno protiv pravog unutrašnjeg neprijatelja.
Ako je to B.Ć, onda…
Vratimo se u sadašnjost, ništa se promenilo nije… samo je gore!!!
Zbog čega?
E, ako to treba da objasnim, onda jbg.
Autor je bivši inspektor MUP-a
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
