Saznajemo da je vlada poslala parlamentu na usvajanje Zakon o dopuni Zakona o visokom obrazovanju, kojim se dozvoljava otvaranje stranih univerziteta u Srbiji. Oni bi bili u mogućnosti da pruže sva tri stepena studija, bez obaveze da imaju akreditaciju obavljenu od strane Akreditacionog tela Srbije.
Ovo je provociralo akademsku javnost Srbije. Za poštovanje je da su reagovala dva najviša, oficijalna, institucionalna tela: Rektorska konferencija Srbije sa potpisom njenog predsednika (prof. dr Vladan Đokić) i SANU u vidu Odbora za visoko obrazovanje. Njihova primedba se odnosi na sumnju u postojanju kvaliteta inostrane visokoškolske ustanove bez valorizacije akreditacionog tela. Sa druge strane postoji gorka zamerka našoj vladi koja obećava sufinansiranje inostranog univerziteta u okolnostima kada je novčana potpora državnih univerziteta limitirana i prilično insuficijentna.
Pisac ovih redova ima nekoliko pitanja uz svoj komentar:
a) da li je visoko obrazovanje Srbije neadekvatno, sumnjivog kvaliteta i pomalo kompromitovano postojećim nepotizmom?
b) da li će se prisustvom stranog univerziteta povećati kompeticija na našem obrazovnom tržištu, te time podići kvalitet nastavno- naučnog sadržaja?
c) da li je nedostatak akreditacione provere od strane Akreditacionog tela pouzdan znak nekompetentnosti datih univerziteta?
d) zbog čega je potrebno sufinansiranje stranih univerziteta, ako se pretpostavlja da postoji njihov kvalitetni sadržaj?
e) zbog čega se zapostavljaju adekvatna finansijska ulaganja u naš obrazovno-naučni sistem?
Komentar moje malenkosti:
Bez namere da u ovom momentu kažem nešto o kvalitetu visokog obrazovanje Srbije, ipak mislim da prisustvo stranih univerziteta bez akreditacionog postupka, samo po sebi, ne bi mnogo poremetilo postojeće stanje, niti bi ugrozilo kvalitet sam po sebi. Validnost stranog univerziteta se lako može odrediti putem postojećih internacionalnih rang-lista univerziteta. Može se takođe saznati pozicija date visokoškolske ustanove u matičnoj zemlji i koji su kriterijumi korišćeni prilikom njene valorizacije. Diplome (i dodatak diplomi) svršenih studenata na našem prostoru neće biti priznate bez nostrifikacije od strane našeg nostrifikacionog tela.
Nejasno je zbog čega Vlada Republike Srbije želi da finansijski pomaže naše studente na ovim univerzitetima, ako im se diplome ne priznaju od strane te iste države. Generalno gledano to bi moglo imati smisla, ali su manipulacije poprilično moguće.
Zapostavljanje adekvatnog finansiranja državnih univerziteta vodi nas u razmišljanje da je nešto „trulo“ u vrednovanju obrazovanja i njegovom značaju za društvo i sazrevanje tog društva.
Mislim da oficijelna institucionalna reakcija daje ovom problemu važan značaj. Time dolazimo do onog što je moja malenkost nedavno govorila o odgovornosti Univerziteta prema društvu koje treba da „ima ambiciju i obavezu da usmerava tokove socijalnih zbivanja, daje osvrt na generalnu politiku društva, alarmira probleme i pruža kritički osvrt“.
Autor je neurohirurg, bivši rektor Univerziteta u Nišu
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.