Blablalogija o dubokoj državi

Oni pomeraju vojske, izazivaju ratove, postavljaju i smenjuju predsednike država, uništavaju velike kompanije, proizvode ekonomske krize, obaraju berze, pumpaju inflaciju, proizvode epidemije u tajnim laboratorijama (koronu i HIV), ubijaju nepodobne koji govore o njima, prate svakog od nas, snimaju naše kretanje, prisluškuju telefone, kontrolišu mejlove, internet, društvene mreže… I najlepše od svega – ne odgovaraju nikom.

Doduše, po toj logici, i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu neko od njih je naredio da napadne Ukrajinu, ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog drže na uzici i upravljaju njegovim postupcima i govorima, američkog predsednika DŽozefa Bajdena veštački održavaju u životu i upravljaju njegovim rukovođenjem američkom politikom, i tako dalje. Blablalogija, uglavnom.

Termin duboka država je reanimirao polovinom 2020. tadašnji američki predsednik Donald Tramp, tvrdeći da se tokom svog mandata sve vreme bori protiv „duboke države“ koju čini grupa veoma zlobnih ljudi, veoma štetnih po Ameriku. Popularizaciji tzv. „duboke države“ je dosta doprineo američki režiser Oliver Stoun sa filmom „JFK“ iz 1991. godine o zaveri i ubistvu predsednika SAD DŽona Kenedija 1963. godine. Često se čuje da je srpskog premijera Zorana Đinđića 2003. ubila duboka država.

Tu se recimo zanemaruje činjenica da su ubistvo organizovali i realizovali pojedinci iz državnog aparata – policije, Jedinice za specijalne operacije i tajne službe – BIA, plaćeni i povezani sa kriminalcima iz Zemunskog klana.

Nije nepoznato da vlasnici velikog kapitala, velikih kompanija, imaju lakši pristup vrhovima vlasti da bi dobili zakonske olakšice, ali i namestili unosne milionske poslove sa državom u kojima je jedino država na gubitku.

Kajmak skidaju taj korumpirani državni funkcioner i biznismen i njegova firma. Građani zauzvrat dobijaju siromaštvo i beskrajne laži o tome da je država siromašna i da para nema, mada nam je po tvrdnjama vlasti, bolje nego ikada.

Tu je jedino pitanje samo zašto odgovarajući državni organi – tužilaštvo, policija, bezbrojne agencije, koje se kao fol bore protiv korupcije, ne smeju da reaguju i ne spreče ih u zloupotrebama državnih resursa.

A „duboka država“, kako je zovu ovi genijalci, postoji, ali samo u njihovoj mašti. Postoje samo korumpirani pojedinci, bilo da je predsednik države, premijer, ministar ili radnik na šalteru, koji zloupotrebljavaju državnu poziciju da bi napunili sopstvene džepove.

I svi oni imaju ime i prezime.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.