Blokada institucija na Kosovu

U izbornoj noći vladajuća Demokratska partija Kosova aktuelnog premijera Hašima Tačija organizovala je slavlje u svom izbornom štabu i ulicama Prištine, smatrajući sebe pobednikom izbora osvojivši trideset posto glasova, pet posto više od drugoplasiranog Demokratskog saveza Kosova. Međutim, opozicioni blok (kasnije će dobiti naziv LAN ili VLAN, ako se uračuna i pokret Samoopredeljenje) je dan nakon izbora objavio da je postigao dogovor o formiranju postizborne koalicije. Dakle, vladajuća stranka DPK osvojila je 37 mandata, opozicioni blok LAN 47 (DSK 30, AZBK 11, Nisma šest) sa Samoopredeljenjem 63 (dovoljno za prostu većinu u Skupštini), a važnu ulogu imaju i poslanici koji su osvojili garantovana mesta, Srbi deset i ostale zajednice deset poslanika.

Sve je izgledalo prosto do održavanja konstitutivne sednice Skupštine i odluke Ustavnog suda Kosova da predsednik Skupštine mora biti iz stranke ili koalicije koja je na izborima osvojila najveći broj glasova, odnosno mandata, što je u ovom slučaju DPK. Međutim, ona nema koalicioni kapacitet da obezbedi većinu za predsednika Skupštine, već može računati samo na svojih 37 poslanika. Blok LAN neće da popusti da izaberu predsednika Skupštine iz DPK kako bi kasnije mogli da formiraju Vladu, jer očigledno imaju većinu za to.

U međuvremenu, svi rokovi predviđeni Ustavom za formiranje Skupštine i Vlade su istekli, a Ustav Kosova ne predviđa kako se raspisuju izbori u slučaju da se ne izaberu predsednik i potpredsednici Skupštine i ne formalizuju poslaničke grupe. Da stvar bude komplikovanija pobrinuo se pokret Samoopredeljenje. Naime, oni su pristali da budu deo bloka LAN (otuda VLAN, na albanskom Samoopredeljenje – Vetevendosje) u prvom mahu uslovljavajući podršku prekidom dijaloga sa Beogradom, a kasnije ublaženim stavom da prištinski tim u dijalogu predvodi neko iz Samoopredeljenja, na šta su potencijalni koalicioni partneri navodno pristali. Nakon toga oglasila se lista Srpska, koja ima devet poslanika u Skupštini odbacivši mogućnost da učestvuje u Vladi u kojoj će biti Samoopredeljenje, koje se nedvosmisleno izjašnjava protiv celokupnog briselskog procesa dijaloga, a nije tajna da Kurtijev pokret nije omiljen ni kod predstavnika međunarodne zajednice u Prištini.

Predsednici Demokratskog saveza Kosova Isa Mustafa, Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj (kandidata za premijera ove koalicije) i Inicijative za Kosovo Fatmir Ljimaj su, zasad, na čvrstim pozicijama da i pored odluke Ustavnog suda da predsednik Skupštine mora da bude iz DPK ne popuste i za prvog čoveka kosovskog parlamenta predlažu Isu Mustafu i ne podležu pritiscima da naprave kompromis da predsednik Skupštine bude Arsim Bajrami (DPK) a predsednik Vlade Ramuš Haradinaj (ABK). Neočekivano uloga predsednice Kosova Atifete Jahjaga postaje važna. Ona je praktično u konstantnim konsultacijama sa liderima političkih grupacija sa kojima pokušava da pronađe izlaz iz ove pat-pozicije. Medijacija na kojoj radi nije urodila plodom i od nje se sada očekuju odlučniji potezi.

Novi izbori su rešenje koje se spominje sve češće. Iako su deklarativno svi protiv izbora, dešavanja upravo ukazuju da su oni sve realnije rešenje. Izbore ne žele ni političke partije, ni međunarodna zajednica, koja se do sada držala suzdržano (prilično neuobičajeno ponašanje u odnosu na dosadašnju praksu). Argumenti protiv novih izbora jesu da bi se izgubilo dragoceno vreme i da bi rezultati verovatno bili slični onima iz juna ove godine.

Postoje tri moguća scenarija za izlaz iz postojeće situacije: kompromis u pristajanju sadašnjeg opozicionog bloka na predsednika Parlamenta iz DPK uz izbor Ramuša Haradinaja za premijera, nagli obrt i formiranje Vlade između Tačijeve i Haradinajeve stranke, i sve izgledniji novi izbori.

Gde su kosovski Srbi u celoj situaciji? U Skupštini ih ima deset, devet sa liste Srpska podržane od Beograda i jedan nezavisni poslanik. Oni su, verovatno, nadajući se da će Vlada biti brzo formirana, odlučili da se ne mešaju u odnose DPK – LAN i izašli sa stavom da će oni glasati za onu grupaciju koja obezbedi većinu. Kada se bloku LAN pridružilo Samoopredeljenje, Srpska je zauzela poziciju da neće u Vladu sa onima koji su protiv dijaloga, što je bio prvi ozbiljan politički potez liste Srpska (koja iako heterogena, zasad nastupa jedinstveno).

Srpski poslanici i eventualno srpski članovi Vlade imaju puno posla pred sobom. Implementacija Briselskog sporazuma, formiranje Zajednice srpskih opština, uticaj na privatizacije od suštinskog značaja za Srbe na Kosovu (Trepča, Ski-centar Brezovica, Zemljoradnička zadruga Ratar Gračanica), imovina i status Srpske pravoslavne crkve, politička konsolidacija kosovskih Srba, zaštita privatne imovine od diskriminatorskih odluka kosovskih sudova, poštovanje zakona o jezicima i još puno zadataka na kojima treba raditi. Kada se imaju u vidu neizbežno formiranje specijalnog Suda za zločine na Kosovu, promene kosovskog Ustava kao i najavljene inicijative za ponovni pokušaj formiranje oružane snage Kosova, jasno je da će Srbi unutar centralnih vlasti Kosova imati puno posla.

Srpski poslanici nisu bili prepreka za formiranje institucija nakon izbora niti su se svrstavali uz bilo koji blok. Kandidovati prethodno navedene teme je teško u situaciji kada nema Skupštine i Vlade, ali svakako treba biti spreman na izlaz iz institucionalne krize koja postoji na Kosovu. Osim politički ispravne odluke da Srbi ne treba da se mešaju u političke odnose kosovskih Albanaca i za partnera prihvate one koji mogu da sprovode političke procese i ugodnosti zainteresovanog čekanja koju su tim stavom dobili, postavlja se pitanje da li se dovoljno radi na strateškoj, organizacionoj i kadrovskoj pripremi za buduće velike poslove. Trenutno zamršeno političko klupko na Kosovu će se sasvim sigurno uskoro razrešiti, a naš je interes da nas već poslovično novo vreme ne dočeka nespremne.

Autor je bivši potpredsednik Skupštine Kosova