Blokada je vredna dok je ima

Kao odgovor, Ana Brnabić je izjavila da će razgovarati sa malinarima ali tek kada odblokiraju put. Ona je dodala da će zahtevati i od ministra Nedimovića da se ne viđa sa njima zato „što to daje potpuno jedan pogrešan signal“. Znamo da radnici u Srbiji imaju mnogo problema (setimo se Goše, Fijata, Jure, itd), ali ne odluče se svi na štrajk i blokadu. Zašto je loš signal kada radnici blokiraju svoja radna mesta ili puteve?

Prisetimo se da su prošle godine radnici Fijata stupili u štrajk kada je poslodavac odbijao da razgovara sa njima. Tada je Brnabić rekla da „kompanija Fijat širom sveta ne razgovara sa sindikatima dok je štrajk u toku“.

Član 6 zakona o štrajku kaže „štrajkački odbor i predstavnici organa kojima je štrajk najavljen dužni su da, od dana najave štrajka i ZA VREME ŠTRAJKA, pokušaju da sporazumno reše nastali spor“. Tada, kao i sada, Brnabić i Vlada Srbije ne poštuju zakon i odbijaju da se suoče sa problemima, a već standardno vrše pritisak na štrajkače pokazujući po ko zna koji put šta misle o radnicima i njihovim pravima.

Štrajk i blokada su „loš signal“ za vlast jer to znači da se problemi više ne mogu ignorisati i da su radnici ujedinjeni i spremni za radikalnije poteze, a to je najmanje što bilo koja vlast želi – ujedinjeno radništvo u borbi za svoje interese. Brnabić kao i svako na vlasti zna da je jedini realan pritisak koji narod može da izvrši na vlast direktan fizički čin, odnosno blokada, štrajk ili radikalni protest. Sve ostalo (peticije, mirne šetnje, javne osude, itd) ima minimalni doprinos, podiže do neke mere svest ali suštinski ništa ne menja.

Prirodno, svaka vlast na radikalnije mere (budući da su ujedinjenoj grupi adut u igri) odgovara odličnim PR-om („mi smo spremni da razgovaramo“) i rušenjem početne pozicije iz koje radništvo može da postigne bolje uslove (bolji uslovi rada, veće plate, itd). Blokirajući put, malinari su privukli pažnju i sada treba da dovedu političare za pregovarački sto. Ukoliko ih Brnabićka ubedi da odblokiraju put oni će za pregovarački sto doći sa lošijom pozicijom, a otići sa sigurno lošijim dogovorom po njih jer nemaju više nikakav adut kojim bi mogli da vrše pritisak.

Rešenje ovog i svih drugih radničkih problema leži u istrajnosti i solidarnosti. Malinari nikako ne smeju odblokirati put dok im ne ispune zahtev. Takođe, dobro je da malinari blokiraju put kako bi ostvarili svoje interese, njima je neposredno jasno da se bore za višu otkupnu cenu. Međutim, kada radnici širom Srbije shvate da postoji jedan širi interes, interes svih radnika – interes da se stvori jako radništvo koje onda garantuje da će svaka pojedinačna grupa imati bolje uslove, bolje plate, itd, jer je spremno u celini da se bori za svaku grupu i svakog radnika, tada će biti blokirani gotovo svi magistralni putevi kada je jedna grupa ugrožena. Tada će izjave poput ove koju Ana Brnabić daje svake godine biti nezamislive jer neće imati apsolutno nikakvu težinu. Dakle, biće poput peticije ili mirne šetnje.

Autor je master student filozofije na Filozofskom fakultetu u Beogradu