Bog, Prajd i vladika Nikanor

Da neko nije normalan, naravno uvek drugi, ali ne i mi/vi, rabi se u svakodnevnom govoru dodajući uz to sve nakazne epitete kojima srpski jezik obiluje. Tako se, uz delegiranje dijagnoza, ne libimo da druge izvređamo na „mrtvo ime“ bez posledica, te se i ne osvrćemo da vidimo jesu li naše pogane reči nekoga uvredile ili ubile.

Prethodne sedmice laička Srbija, po Ustavu Republika Srbija, na više mesta imenovana je kao svetovna država gde nijedna religija ne može da se uspostavi kao državna i obavezna, kao grom iz užarenog letnjeg neba okrznula nas je izjava verskog velikodostojnika banatskog vladike Nikanora.

Za vernike laike, koji se krste više puta u toku dana dok drugima dodeljuju dijagnoze, vladika je narodski naziv za episkopa, a u starijim izvorima u pitanju je naziv i za biskupa.

Tako se pojavio snimak, život je bio mnogo jednostavniji bez društvenih mreža jer su se misli kojekakvih fukara zadržavale u njihova četiri zida, kako tokom svoje besede nakinđureni i pozlaćeni vladika proziva aktuelnu premijerku, zbog onoga šta jeste i šta predstavlja zbog svojih nepromenjivih identiteta, kao i da proklinje održavanje jednogodišnjeg prajda – ove godine Evroprajda (Euro Pride 2022) u septembru mesecu u Beogradu.

U nakaznom video-snimku, poput onih zasneženih VHS snimaka kada su pripadnici Srpske pravoslavne crkve blagosiljali tenkove prema Vukovaru, vladika Nikanor anatemiše sve učesnike i organizatore Evroprajda te se uz kletve, „drvlje i kemenje“, obračunava i sa samom premijerkom.

„Izreći ću kletvu nad tima, ali ne nad njihovim porodicama i njihovoj deci. Zapravo, oni i nemaju dece, jel tako? Oni ne priznaju svoju decu, oni nisu ni roditelji, šta su oni“, rekao je čovek zvani Nikanor svetovnog imena Veljko Bogunović, koji je rođen u Domovini Hrvatskoj.

Da li zbog usijanog avgustovskog sunca, svojih godina ili šljašteće mitre (one „krune“ na glavi) opasni vladika nastavio je u tonu kršenja Krivičnog zakonika, ali i Zakona o zabrani diskriminacije.

„Hoćemo li dozvoliti da slušamo onu koja je oskrnavila našu zemlju, kojoj ako ime izgovorim ne mogu božje ime izgovarati? Onu koja je dozvolila da njen rođeni brat bude otac njenog sina? Hoćemo li to dozvoliti“, rekao je vladika Nikanor odnosno Veljko.

Da se ponaša normalno tepali bismo sa Veljkić. Kada je već počeo, zašto da se zaustavlja jer i ovako neće da odgovara ni pred Bogom ni narodom, kazao je i da premijerka Brnabić „niti je naše vere, niti je našeg porekla“ i da su „njezini roditelji i dedovi bili naši neprijatelji, koljači srpskog naroda“.

Blagoglagoljivac!

Da narod voli da kune i proklinje, ali i da slaže kada se zakune, zorno nam pokazuje čovek zvani Veljko, a crkveno Nikanor, koji je i vladika Srpske pravoslavne crkve, te je završio sa time da se poziva na naoružavanje i verovatno ubistva, a zašto se inače koristi oružje, rečima „kunem i prokleću sve one koji organizuju i u tome učestvuju i budu učestvovali u takvom nečemu.

Da imam oružje i to bih upotrebio, da ga imam, ali ga nemam“.

Vladika, a da nema barem mitraljez, tužno!

Eto.

Jedan vladika Srpske pravoslavne crkve pozvao je na upotrebu palica, letvi, boksera, motki, flaša, kamenica, štangli, noževa, mačeta, satara i pištolja. Sve već viđeno i korišćeno tokom održavanih prajdova.

I, jel se spremate, posle ovih kletvi i pozivanja da vas unakaze, a možda i sigurno ubiju, na septembarski Evroprajd? Jeste li spremni da se poput srne prošetate među izgladnelim vukovima koji su dobili komandu da vas rastrgnu?

Jer, za svaki slučaj pre Evroprajda sebi treba da obezbedite grobno mesto.

Dok se sabiramo sa mislima, uz komentar kako je sve ovo moguće, zbog pozivanja na fizičko nasilje, diskriminaciju i mržnju reagovala je Brankica Janković u funkciji nezavisne institucije poverenice za zaštitu ravnopravnosti.

U svom saopštenju navodi da izražavanje mišljenja i ideja kojima se poziva na nasilje prema pripadnicima LGBT zajednice, te vređa dostojanstvo bilo koje osobe, jeste nedopustivo i zabranjeno je zakonom. O tome nenaoružani Veljko nema pojma.

Dodala je i da poštuje autonomiju Srpske pravoslavne crkve, njenu dogmu i kanonska pravila, ali da su onakve reči, posebno jer ih izgovara čovek čiji je poziv između ostalog širenje tolerancije i razumevanja, posebno važne.

Sve je još i potencirano jer se radi o govoru visokog crkvenog velikodostojnika, čije reči imaju posebnu težinu i utiču na formiranje javnog mnjenja te je pozvala na obaveze za izgovorene reči.

Da nije da nema ni njega, maršala i knjaza u jednom, predsednik države, onaj koji za razliku od vladike sigurno ima neko oružje ispod jastuka, kazao je da je „episkop banatski Nikanor izvređao sebe i našu Crkvu, unizio našu Crkvu, mnogo više nego što je bilo kada uradila Ana Brnabić ili bilo ko drugi“, te je pozvao da svetovni Veljko da dokaze protiv premijerke.

Na kraju bi bilo fer reći da ako Boga i ima ovakvog crkvenjaka ne podržava.

Prvi bi ga, da se sada spusti među nas ovakve nikakve i grešne, zbog svojih opasnih reči prekorio. Jer ako Boga i ima, bilo bi zanimljivo videti da li bi više voleo onog koji mu se bespogovorno sa nožem i tuđim devizama u džepovima klanja ili onog koji o Bogu pošteno i kritički razmišlja.

Autor je osnivač Europske civilne inicijative Zagreb, preuzeto sa https://www.autograf.hr/

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.