Bogata Lekarska komora deci preminulih lekara deli milostinju

Ni u jednoj drugoj zemlji nije preminulo toliko lekara i zdravstvenih radnika. Po tome i po višku smrtnosti od kovida 19 od oko 60.000 ljudi, svrstani smo na samo dno svetske lestvice. Najveći broj lekara je preminuo u prvoj pandemijskoj godini, pre pojave vakcina. Među njima ima i mladih lekara iza kojih su ostala maloletna deca.

Početkom 2021. godine udruženje Ujedinjeni protiv kovida (UPK) pokrenulo je inicijativu za formiranje Fonda za stipendiranje dece lekara preminulih od kovida 19 do kraja njihovog školovanja. Predlog je da Fondacija nosi ime mladog anesteziologa dr Nenada Maksimovića, koji je preminuo u 37. godini života. Inicijativa je bila upućena pre svega Lekarskoj komori Srbije kao nezavisnoj strukovnoj organizaciji čiji su članovi bili i preminuli lekari.

Lekarska komora Srbije u svom imeniku ima upisanih 38.000 lekara sa važećom licencom. Svi oni na mesečnom nivou plaćaju članarine u iznosu od 0,8 odsto svojih plata, što znači da se u kasu Lekarske komore godišnje sliva preko dva miliona evra samo po tom osnovu. Zahtev UPK je da se iz te sume izdvoji deo novca za ovu fondaciju i da se na taj način bar malo olakša detinjstvo i školovanje dece lekara koji su, spasavajući živote svojih pacijenata, izgubili svoje.

Odlukom Skupštine LKS od 09. septembra 2020. godine za porodice lekara preminulih od posledica bolesti kovid 19, odobrena je jednokratna donacija u visini od 100.000 dinara. Da bi porodica ostvarila to pravo, potrebno je priložiti sledeću dokumentaciju:

– Zahtev za plaćanje jednokratne donacije porodici preminulog člana LKS

– Izvod iz matične knjige umrlih

– Izvor iz matične knjige rođenih/venčanih za člana porodice – podnosioca zahteva

– Medicinsku dokumentaciju:

dokaz o pozitivnom testu na kovid 19;

dokaz o bolničkom lečenju i

dokaz da je u toku bolničkog lečenja korišćena potpora kiseonikom.

Ovu pomoć su porodice preminulih lekara dobile. Ali je ona jednokratna i brzo se potroši. Neki lekari su posthumno dobili odlikovanja, jedan doktor je dobio ulicu u svom gradu, a dr Nenad Maksimović mural na zidu svoje škole.

Povodom zahteva UPK za osnivanje Fondacije za stipendiranje dece preminulih lekara, od LK nije stigao nikakav odgovor.

Nakon godinu dana, posle smrti mlade anesteziološkinje iza koje je ostala petogodišnja devojčica, UPK ponovo izdaju saopštenje i upućuju apel LK za osnivanje fondacije. Uz apel je priložena peticija za osnivanje ovog fonda, koju je potpisalo više od 1.600 lekara i preko 6.500 građana.

Ponuđena je i pomoć Pravnog tima UPK za izradu statuta fondacije „dr Nenad Maksimović“ koji bi trebalo da omogući pokretanje same fondacije i pravnu regulativu, eliminiše mogućnost zloupotreba i omogući pravično i dugotrajno funkcionisanje.

U javnom pozivu koji je Udruženje Ujedinjeni protiv kovida uputilo Lekarskoj komori Srbije za osnivanje solidarnog fonda od sredstava LKS, pored ostalog stoji: “Državne institucije i Lekarska komora preminule kolege tretiraju kao broj, poneki spisak i poneka slika. Ređaju se nekrolozi po društvenim mrežama. Ređaju se reči zahvalnosti i pohvale na račun preminulih. Nazivaju se herojima ali porodice iza njih ostaju neutešne.

Svi ti ljudi su ostavili nekoga iza sebe. Ordenje i jednokratna novčana pomoć brzo prođu a ostaje dug… Ova zemlja, svi pacijenti i kolege, Ministarstvo zdravlja, LKS, sve institucije, svi mi – dužni smo preminulim kolegama. Prvo, dužni smo da nikada ne zaboravimo, a drugo dužni smo da se nađemo porodicama tih ljudi.“

Umesto odgovora, početkom septembra usledilo je vrlo neprijatno iznenađenje. Naime, lekari su dobili SMS poruke o izmeni pravilnika LK, u kome između ostalog stoji da se deci preminulih lekara dodeljuje:

– novčana pomoć od 40.000 dinara godišnje,

– da se pomoć prima do navršene 18. godine

– i da se dokumentacija povodom dodeljivanja pomoći mora predati najkasnije šest meseci od smrti.

Po tome, nijedno dete lekara preminulog od kovida 19 nema prava čak ni na tih bednih 40.000 dinara, jer je poslednja doktorka preminula od kovida pre više od 180 dana.

Po izveštaju revizora, koji je javno dostupan, samo u 2020. godini, znači u prvoj godini pandemije, na zarade funkcionera i zaposlenih u LKS je potrošeno više od 700.000 evra. Dok su mnogi građani bili u izolaciji, a lekari u skafanderima, na ugostiteljske i usluge reprezentacije potrošeno je više od 19.000 evra. Primera radi, za 18 godina pomoći jednom detetu, po ovom pravilniku, potrošilo bi se šest hiljada evra. Znači, tri puta manje nego što je LKS potrošila na ugostiteljske usluge u jednoj, i to pandemijiskoj godini.

Lekarska komora je nezavisna strukovna organizacija koja sama određuju pravila. Oni dodeljuju bodove lekarima koji su uslov za dobijanje i produženje licence, izdaju potvrde kojima mlade lekare ispraćamo u svet sa kartom u jednom pravcu i uživaju u svojim privilegijama i neosnovanom bogaćenju.

Zato je ova odluka LK ponižavajuća, nemoralna, nečasna, nedostojana lekarskog poziva, i po ko zna koji put pokazuje da je LK korumpirana institucija, koja se skriva iza svoje glomazne administracije. Država i njene institucije, Ministarstvo zdravlja i nova ministarka bi trebalo da se ovim problemom ozbiljno pozabave, da LKS postave na zdrave osnove i vrate čast i ugled kakav joj dolikuje.

Ovih dana od LK stiže novo iznenađenje. Pod pritiskom javnosti i kritike lekara, zasedao je Upravni odbor LKS i predložio Skupštini LKS, koja bi trebalo da se održi 27. decembra, da donese novu odluku po kojoj bi pomoć od 40.000 dinara do punoletstva primala deca svih lekara preminulih u poslednjih pet godina, a ne poslednjih šest meseci. To znači da bi i deca lekara preminulih od kovida imala prava na tu bednu i ponižavajuću pomoć.

Očekuje se da će novi pravilnik stupiti na snagu u januaru 2023. godine i važiće za decu koja u međuvremenu nisu postala punoletna. Umesto 180 dana, granica za dodelu solidarne pomoći je pomerena na pet godina, ali je iznos je ostao isti – 40.000 godišnje, ili svega 3.300 mesečno, što se može nazvati ponižavajućom milostinjom.

U međuvremenu se promenilo rukovodstvo Lekarske komore. Prethodni direktor je bio dr Milan Dinić, vlasnik privatne zdravstvene ustanove, Doma zdravlja „Vizim“. Sadašnji direktor dr Miodrag Stanić je vlasnik zdravstvene ustanove „Medicinski sistem Beograd“.

Nesreće, bolesti i umiranja su nažalost sastavni deo života. Ali, lekari koji su preminuli od kovida 19, radili su i izgubili svoje živote u dve verovatno najteže godine otkako postoji lekarski poziv na ovim prostorima u pandemiji epohalnih razmera.

Časni zdravstveni radnici, kolege lekari, Udruženje Ujedinjeni protiv kovida, građani, porodice i deca preminulih lekara od kovida 19, traže i očekuju od Lekarske komore osnivanje Fondacije „Dr Nenad Maksimović“ i mesečno stipendiranje do kraja svog školovanja (do 26. godine kako je uobičajeno) u razumnom iznosu koji bi se povećavao u određenim vremenskim periodima i koji ne bi vređao njihovu inteligenciju i dostojanstvo.

Autorka je lekarka specijalista za plućne bolesti

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.