Foto: EPA-EFE/KOCA SULEJMANOVICZoran G. je već prilično dugo na spisku onih od čijih se sećanja baš očekuje. Sve je dogovoreno, ali je onda iskrslo neodloživo, te moj sagovornik ljubazno moli da čitavu stvar pomerimo za koji dan. Ljubazno razumem čoveka, ali mi to ne obezbeđuje 11 000 karaktera sećanja za ovaj vikend, a ničeg u rezervi…
Šta da se radi? – što bi rekao drug Černiševski. U iznudici ko šahista, žalim se Draži, koji, ako ništa drugo, uvek ima ideju… – Vidi nešto prigodno, adekvatno – kaže glavni, ti bar imaš toga koliko oćeš…
***
Prigodno, adekvatno… A na fakultetima plenumi, na Autokomandi masovna, danonoćna blokada, po Srbiji „budi se istok i zapad…“ Na najvišem državnom nivou – triP kombinacija: – Predsednik, koji se ne pita, uz sasluženje Premijera i Parlamentarke – nudi najnovije, treće, dopunjeno i prošireno – ispunjenje svih studentskih zahteva… I poziva na dijalog, na referendum, na nove izbore…
***
Premijer i lider SNS, tik uz mentora Predsednika, skromnim ali odlučnim rečima, poziva studente i profesore da dođu u Vladu i o svemu se lepo dogovore, pa da se đaci vrate u škole, a studenti prionu na učenje i ispite…
***
Ali, kako Srbija ne sme da stane, „ni u slučaju 15, ni 150, ni 1150″… tokom iste te noći u Novom Sadu, omladinci SNS, u svojim karakterističnim tamnim uniformama, sa kapuljačama na glavi i bejzbol palicama u rukama, iskaču iz svog partijskog bunkera i vijaju po ulicama „neprijatelje“ što sprejom i šablonima ispisuju grafite i crtaju krvave šake po gradu…
***
Poput hitler-jugendovaca tridesetih godina prošlog veka, mladi SNSovci su odlučni i nemilosrdni u obračunima sa pametnijima ali golorukima. Te noći su u Novom Sadu bejzbol palicama mlatili dvojicu studenata, a studentkinji Ani V. polomili vilicu, četiri zuba i naneli još teških povreda po glavi i telu…
***
Vest o SNS-ovskom noćnom nasilju u Novom Sadu „emotivno“ je potresla Premijera i motivisala ga da podnese ostavku, već i zbog činjenice da su mladi SNS batinaši njemu bliski i dragi pajtosi njegovog sina, ekipa takoreći – a mene je podstakla da se setim burnih dana i noći od pre dvadeset i osam godina, kada su bejzbol palice po prvi put upotrebljene protiv demonstranata na ulicama Beograda…
***
Podsetila me je i na tekst u ovoj rubrici od pre desetak godina, u kome sam se prisećao šta se dešavalo pre dvadeset godina… Evo tog teksta:
***
Društvene mreže su čudo! Baciš grudvu u vidu posta od tek nekoliko rečenica, pa mereći izazvane reakcije, brojiš komentare, pratiš polemike, sećanja, svedočenja… Ponekad gledaš lavinu pitajući se šta će doneti i gde završi? Bacim ja tako na strane facebooka jedno krajnje lično sećanje…
***
Ne volim godišnjice, ali mi je 27. decembar 1996. nezaboravan … Temperatura u Beogradu beše oko -10C… Onaj Gonzales, u ime onog OEBSa, priznao rezultate lokalnih izbora na kojima je opozicija pobedila, a SPS – JUL banditi, po naređenju falsifikovali i pokrali rezultate… Nakon četrdesetak dana protesta, oduševljeni građani još masovnije izašli na ulice…
***
Ucveljeni i teško poniženi Mira i Sloba, izdali policiji specijalna ovlašćenja i naređenja… Dvostruki kordoni šarenoplavih policajaca u centru Beograda. Masovna premlaćivanja demonstranata tokom celog dana… U Vasinoj, Knez Mihailovoj, Kolarčevoj, kod Moskve …
***
Predveče oko pet – panika na Terazijama. Do tada neviđeni batinaši u crnim jaknama i kapama na glavi, bejzbol palicama mlate koga stignu. Jedan udara ženu koja sa dvoje dece stoji na ivičnjaku, par koraka od ulaza u podzemni prolaz na Terazijama …
***
U samom prolazu ispred stepeništa dvojica krupnih crnojaknaša, palicama u rukama i čizmama makljaju čoveka koji lagano pada na kolena… Krv mu lipti iz usta, a oni ne prestaju. Bes proključa u meni …
***
Zaletim se i jurnem na jednog od batinaša. Gurnem ga iz sve snage i on se stropošta niz stepenište. Onaj drugi me promaši palicom – ali ne i onaj treći, otpozadi, koga i ne vidim. Jednim udarcem obori me na zaleđeni trotoar.
***
Imam sreće da mi kapuljača jakne pokrije glavu. Pljušte udarci po leđima i glavi, ali ja ne osećam bol. Strahujem samo da me ne mlatnu ili ne nagaze mi slabu tačku – desno koleno! Sredili su me i odlaze da biju dalje!
***
Lagano ustajem, nameštam kapuljaču na glavu i krećem ka Nušićevoj, odakle dopiru krici neke devojke… Nemojte!…Nemojte ! Nemojte ! … A tamo kod ulaza u parfimeriju, dvojica drugih batinaša u crnim vijetnamkama, bejzbol palicama krvnički mlate Nikolu Majdaka, mladog snimatelja B92. On drži ogromnu kameru koju štiti više nego glavu, a oni ga biju!
***
Opet me obuzme bes. Osetim neku snaga. Urlam … Ostavite čoveka! Ostavite ga … I jurnem ka njima. Polumrak je i ne vidim trećeg batinaša iza stuba… Udarcem palicom preko grudi – tik ispod brade – taj me opet vrati u horizontalu… Prekid filma, neka duboka tišina …
***
A onda, sve mi je zaljuljano i naglavačke! Čujem glasove svojih drugova sindikalaca… Matke… Đura… Zoran …Brada … Držeći me za ruke i noge odnose me nekuda. Glava mi skoro dodiruje trotoar…
***
Kola hitne pomoći, nas petorica unutra… Osećam sevanje u glavi i jedva vidim na levo oko ! Pitam se gde će nas odvesti? … Urgentni centar. Prenatrpani i zagušljivi hodnici – kao i uvek … Samo te večeri, sa beogradskih ulica, trideset i nekoliko žrtava batinaša u crnim jaknama…
***
Dok pokušavam da utvrdim da li je pri svesti student Slobodan Homen, koga na kolicima gura Neca Konstantinović, u zagrljaj mi pada, sav krvav, Bezarević, radnik Vodovoda. Njega su ona dvojica zlikovaca premlaćivali u podzemnom prolazu… – Vidi, brate, šta su mi uradili ! A ja na bolovanju, mamu im jebem! Ajmo, kaže mi, da se vratimo na Terazije … Ajmo, brate, da im jebemo mater … Da im jebem sve po spisku, sisu im krvavu… Ajmo, ljudi, da im vratimo !
***
Onda su počeli da dolaze naši doktori i prijatelji. Snimanja, dijagnoze… Konstatovali mi potres mozga i brojne overe palicama po glavi i leđima. I jednu na grudima – tik ispod brade! Moj prijatelj, ortoped Raša Manojlović, koji mi je osam godina ranije spasao desnu nogu nakon loma na skijanju, utvrdio da su mi desno koleno promašili …
***
Zaspim dok sam primao infuziju. I sanjam kako moj drug Žarko Korać, narodni poslanik, hoće da prebije one što su nas tukli … i što me još drže zarobljenog. Postrojio ih i drži im vakelu o humanosti… Ali, to ne beše san! Žarko se žestoko kako samo on to zna, svađao i vikao na policajce i obezbeđenje jer nisu hteli da ga puste u sobu gde sam ležao. Probio se. I on, i Spaja kome sam u mikrofon za B92 sve ispričao …
***
Pred ponoć zbrišem iz Urgentnog, jer su ga „držali“ JUL-ovci! Kod kuće, u Šest kaplara gužva. Čekale me moje komšije. Došli da mi se nađu i da planiramo za sutra. Gledali me saosećajno onako „ufalčovanog“ u zavoje dok im se revolt očitavao na licima – 27. decembra 1996.
***
Na reagovanja FB prijatelja nisam dugo čekao, a za ovu priliku izdvajam samo dva…
***
Ivana Lalić, novinar i scenarista: Svi mi koji smo pre 20 godina celu zimu bili na ulicama Beograda, pamtimo dan kada su pored regularne policije izašli i batinaši u crnim kapama i jaknama i mlatili građane bejzbol palicama. Ja ću taj dan zauvek pamtiti i po tome što su tada, pored mnogih, brutalno pretučeni Rade Radovanović i Nikola Majdak, snimatelj tadašnje B92, koji po cenu slomljene glave nije hteo da ostavi kameru i beži, već je snimao sopstveno premlaćivanje. Snimak je završio na BBC i nakon tog dana, nikada ga više nisam odgledala, sve do sada…
***
U više od 250 reagovanja – komentara, mišljenja, nepoznatih činjenica – o 27. decembru 1996, danu kada su batinaši u crnim jaknama, bejzbol palicama „zavodili red“ na ulicama Beograda, dovoljno građe za feljton, scenario, roman … ali je meni i samo jedna „nepoznata činjenica“ u rečenici Bojana Zlatkovića, bila dovoljna za ovaj tekst …
***
– Batinaši koji su tukli narod 27. decembra 96. su bili iz SAJ-a – Specijalne antiterorističke jedinice Beograd, tvrdio je Bojan Zlatković, policajac, bivši pripadnik SAJ-a, o kome je tamo, negde 2010, u Danasu pisala Snežana Čongradin …
***
Ne želeći da učestvuje u kriminalu i ćuti o zločinima koje su neki njegovi šefovi iz te jedinice počinili – Bojan Zlatković je progovorio, dobio status „zaštićenog svedoka“, a zapravo i sebe i svoju porodicu izložio životnim opasnostima. Neko kome je to odgovaralo odredio je da ga kao „zaštićenog“, dok traje istraga, čuvaju i oni protiv kojih je svedočio optužujući ih za zlodela i kriminal… Zahvaljujući Fondu za humanitarno pravo, Bojan Zlatković je sa svojom porodicom na sigurnom, u inostranstvu … Kako smo FB prijatelji, moje sećanje na 27. decembar 1996. podstaklo ga je na dijalog u inboxu …
***
Bojan Zlatković: Rade, bili smo na suprotnim stranama tog dana …
RadeR: Misliš, tih dana?… Na kojoj si ti to suprotnoj strani bio?
Bojan Zlatković: Ja sam bio pripadnik SAJ-a u to vreme, a 27. decembra 96. smo mi bili na ulicama u crnim jaknama… To je bio jedini naš izlazak za vreme protesta…
RadeR: Šta mi imaš reći o tom 27. decembru?
Bojan Zlatković: Ja znam sve ljude koji su učestvovali u tom sranju … I svaki put kad nešto pročitam, kao ovaj tvoj post o tom 27. decembru, tako me to uznemiri…
RadeR: Kako je to išlo? Ko je to i zašto naredio ?
Bojan Zlatković: Taj dan je bio ledeno hladan … Neposredno naređenje smo dobili od tadašnjeg komandanta beogradskog SAJa … Zoran, nadimak mu je Tutinac … trenutno ne mogu da mu se setim prezimena…
RadeR: A komandant SAJ-a je tada bio
Bojan Zlatković: Komandant SAJa je bio Živko Trajković… Inače, postojale su tri jedinice… beogradska, novosadska i prištinska…
RadeR: Šta je bio cilj tog divljanja ? Da se poseje strah?
Bojan Zlatković: Znaš kako nama je servirana priča … Da mora da se razbije masa jer demonstranti ugrožavaju društveni poredak … i ta sranja… Dok je trajao protest mi smo bili non, stop u pripravnosti…
RadeR: A gde ste bili stacionirani?
Bojan Zlatković: Najviše vremena smo provodili u bazi u Batajnici. a tog dana smo bili podeljeni po grupama …
RadeR: Koliko grupa?
Bojan Zlatković: To su bile grupe po 7- 8 ljudi, a bilo je deset grupa. Ja sam bio na Slaviji …
RadeR: Otkud i čemu te bejzbol palice?
Bojan Zlatković: Palice smo dobili u bazi… Bilo je onih drvenih bejzbolki i klasičnih policijskih… Pošto sam ja bio tad nov u jedinici, kao i ostale mlađe kolege, bili smo na rubovima centra a zadatak nam je bio da razbijemo grupe ako se organizuju da krenu ka Terazijama …
RadeR: A ko je bio na Terazijama?
Bojan Zlatković: Na Terazijama su bili iskusni i poverljivi ljudi… Mogu sva imena da ti nabrojim. Mi na Slaviji nismo imali nikakvu intervenciju …
RadeR: … ali su se zato ovi na Terazijama ubili od posla ? Daj mi neko ime, da znam kome da vratim… ha… ha… ha…
Bojan Zlatković: Eeeeee, moj prijatelju … Oni su sada jači, nego tada… Tamo su bile dve ili tri grupe … Bio je Zoran Simović Tutinac… da, prezime mu je Simović , komandant… Bio je i sadašnji komandant SAJa Spasoje Vulović … Pa je bio Zoran Tomašević, bivši načelnik za obezbeđenje ličnosti, a prošle godine je smenjen …
RadeR: … uh, bre Bojane, pa to sve vrhunski borci protiv terorizma?!?
Bojan Zlatković : Znam da su se hvalili da su nekom novinaru razbili kameru … i da su prebili tog snimatelja, a eto slučajnosti i ti si tu bio …
RadeR: Kaži mi, je li se iko usprotivio takvoj akciji?
Bojan Zlatković: Iskreno, ne!
RadeR: A neposredna naređenja na ulici?
Bojan Zlatković: Da, postoji varijanta da je Simović pričao to sa grupom koja je išla na Terazije direktno da bije… Svaka grupa je imala nekoga ko je rukovodio i ti su znali šta će biti…
RadeR: A zašto ste svi bili u civilnoj odeći, a ne u uniformama?
Bojan Zlatković: Da se ne bi znalo ko je u pitanju. Bilo je govora da će svi misliti da su to arkanovci uradili …
***
Bojan Zlatković: … Milan Glišović… da li ti je poznato to ime?
RadeR: Nikad čuo. Ko je Milan Glišović?
Bojan Zlatković: On je sadašnji načelnik uprave za obezbeđenje ličnosti … umesto Tomaševića… On je bio tada komandir voda …
RadeR: Možda sam imao direktan kontakt sa načelnikom?
Bojan Zlatković: Najverovatnije. Da, i ovi su bili … Dejan Stefanović i Živković Goran, kumovi…
RadeR : … a neka braća iz Prijepolja?
Bojan Zlatković:… pa i Tomašević je iz Prijepolja … i Aleksandar Kijanović , i Kuveljić Dušan …
RadeR: Bojane, kako se i šta pričalo posle tog batinanja na ulicama Beograda? Kako je sve ocenjeno? Šefovi zadovoljni?
Bojan Zlatković: Da, bili su zadovoljni, ali posle nedelju ili dve neka novina je objavila imena … Pričalo se da je neko iz jedinice ispričao nekom novinaru. U jedinici je bilo priče da će izdajnici biti streljani, ukoliko se pokaže da je neko progovorio…
Bojan Zlatković: Ja sam bio nov u jedinici, relativno mlad… Moj cilj je bio da zadržim taj jebeni posao … A inače ja sam bio 9. marta 91. na Trgu na protestima…
RadeR : Zbilja? Na kojoj strani?
Bojan Zlatković: Tad sam bio član SPO i još nisam radio u policiji … Imam jedan isečak iz tadašnje Ekspres politike, slika moja je bila tamo …
RadeR : Bojane, mogu li da ovaj naš dijalog koristim za neki tekst ?
Bojan Zlatković: Naravno! … I možeš moje ime uvek da koristiš kao izvor ili ne znam šta… Sva imena koja sam ti naveo su tačna …
RadeR: Hvala ti, Bojane. Sve najbolje, a kada dođeš u Srbiju, javi se da se vidimo.
***
Prošlo je bezmalo tri decenije od 27. decembra 1996, kada su ondašnji SAJovci bejzbol palicama zavodili red u Beogradu, na Terazijama. Sadašnji SAJ gotovo niko, a pogotovo Predsednik ne pominje. I to je dobro, jer ako je ova jedinica to što joj puni naziv kaže, i ne treba je pominjati. A Predsedniku su dobre i Kobre, ali i njih više ne pominje. Ranije, čim bi ih pomenu studenti bi tražili da im baci kobre, kako bi se i sa njima poigrali. A studenti su, zna Predsednik, opasni kada u plenumu imaju zahteve. Kada hoće Pravdu i Zakon, a neće stanove… Kada znaju znanje… Predsednik poslugu menja, ali se sam ne sklanja!
Udarac
Opet me obuzme bes. Osetim neku snaga. Urlam … Ostavite čoveka! Ostavite ga … I jurnem ka njima. Polumrak je i ne vidim trećeg batinaša iza stuba… Udarcem palicom preko grudi – tik ispod brade – taj me opet vrati u horizontalu… Prekid filma, neka duboka tišina … Držeći me za ruke i noge odnose me nekuda. Glava mi skoro dodiruje trotoar…Kobre
Predsedniku su dobre Kobre, ali i njih više ne pominje, jer, čim bi ih pomenu studenti bi tražili da im baci kobre, kako bi se i sa njima poigrali.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
