Foto: EPA/KOCA SULEJMANOVICPoslednjih nedelja se razvila „diskusija“ o tome da li je bojkot sledećih izbora u Srbiji neophodan i da li bi trebalo da se opozicija vrati u parlament.
Nedostaje samo ideja da se i građani koji protestuju raspuste kućama, pa da predstavnici vlasti srećno nastave tamo gde su pomalo zastali. Mada bilo je i takvih izjava da proteste treba prekinuti.
Možemo videti da neki bojkot nazivaju politikom, iako je očigledno da je u pitanju samo sredstvo za ostvarivanje fer procedure i ravnopravnih mogućnosti učešća političkih stranaka u izbornom procesu. Drugi koji podržavaju vladajuću koaliciju, a predstavljaju se kao opozicija, isključivo zbog sopstvene koristi bi da izađu na izbore, kako bi zaštitili svoj sitni interes. Provlači se i misao među opozicionim strankama koje ne sarađuju sa vlašću, da bi možda mogli da pređu cenzus, uđu u parlament i dobiju sredstva za rad, čime se daje legitimitet procesu, a koristi za građane sigurno neće biti. A ima i slobodnih strelaca, koji se nadaju nekom procentu na lokalnim izborima, pa se premišljaju šta da rade.
Zašto je bitno da se bojkotuju izbori, dok se ne uspostavi demokratska procedura, odnosno poštovanje zakona za njihovo sprovođenje?
Kao prvo, demokratija je politički sistem u kome se vlast bira na slobodnim i poštenim izborima. U tom političkom sistemu građani imaju vrhovnu vlast, i predaju svoju moć političkim strankama i političarima koji ih predstavljaju. To se može učiniti samo ukoliko su izborni uslovi fer i pošteni, i gde postoji nezavisna komisija i nezavisni sud koji može da razreši sporna pitanja. Političari moraju imati mogućnost da slobodno predstave svoj program, kao i stranke svoje kandidate, a građani imaju suvereno pravo da glasaju tajno bez zastrašivanja i nasilja. Ukoliko toga nema, imamo farsu od izbora.
Kao drugo, demokratija počiva na aktivnim građanima, koji imaju pravo da traže svoja prava i pravdu, a da protestuju protiv nepravde. Možemo dodati, i protiv korupcije, bogaćenja pojedinaca, skupih kredita, neuređenih pravnih oblasti, sprege kriminala i vlasti, pa čak i protiv neprimerene retorike kojima se političari na vlasti obraćaju publici. Kada popuste demokratske procedure, građani i građanke su jedini koji mogu da brane demokratiju. Dok se građani bune, ne može nijedna partija, ili pojedinac, da privatizuje državu.
Treće, parlament je mesto diskusije, dijaloga i donošenja zakona na dobrobit građana kroz određenu proceduru. U parlamentu se ne diskutuje ni o čemu, jer je postao mesto gde predstavnici vladajuće koalicije šire uvrede i neistine. Tu se zakoni donose po hitnom postupku, pa se posle dorađuju jer je nešto važno propušteno, a u međuvremenu se podnose kvazi amandmani. Zbog toga je neophodno da se to mesto napusti i da se ukaže građanima da je u pitanju uzurpiranje demokratskog procesa.
Moglo bi se nastaviti dalje, ima još dobrih razloga, ali ovi proizilaze iz teorije i prakse, koju nismo mi izmislili. Nego, želeo bih da ukažem da bojkot izbora nije kraj, već početak, i da će se u slučaju nelegitimnih izbora, već nakon manje od godinu dana, održati vanredni izbori, ukoliko se vlast i prava opozicija, u ovom slučaju okupljena oko Sporazuma sa narodom, dogovore o pravilima za fer i slobodne izbore. U međuvremenu, unutrašnji politički pritisak će porasti, a reagovaće međunarodne institucije sa merama za uspostavljanje demokratskog procesa. Opozicione stranke i pojedinci koju budu aktivno radili, mogu se nadati izbornom uspehu, zajedno ili, smislenije, u dve kolone.
Za sada, bojkot parlamenta i građanski protesti su glavna sredstva, kojima se brani demokratija i vladavina prava, a na koje vlast nema, i ne može da ima odgovor, jer su to, u svojoj suštini, ispravni načini. Bojkot izbora je logični nastavak.
Autor je predsednik UO Centra za razvoj Srbije
Loading ...Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
