Bojkot je bio ispravna odluka

Prvo, opozicije u parlamentu nema, u najvažnijoj demokratskoj instituciji sede bezimeni klimači glavom, drugo, Vlada koja je nastala iz takve parlamentarne većine nema nikakav legitimitet, to što sede u ministarskim foteljama ne znači da sprovode odluke parlamenta već odluke jednog čoveka.

Treće, sve to vidi međunarodna zajednica, a posebno Evropska unija, koja je i te kako znala da će se ovo desiti čim je na razgovorima sa opozicijom smatrala da je jako važno da i ona izađe na izbore.

Četvrto, vanredni parlamentarni, lokalni i predsednički izbori već su najavljeni za skoriju budućnost, što govori o tome da Vučić više ne može da govori da je ovo demokratska zemlja bez važne institucije u parlamentu – opozicije.

Peto, razgovori o izbornim uslovima već su najavljeni od strane vlasti uz posredstvo Evropskog parlamenta.

Dakle, gori im pod nogama i brže bolje nakon izbora koji su bili nefer i nepošteni i na kojima je učestvovala neka opozicija, a vlast govorila kako nikad veći stepen demokratije u našoj zemlji i kako opozicija ima pravo da bojkotuje jer ima nizak rejting, najavljuju se razgovori o izbornim uslovima.

Zašto bi se hitno razgovaralo o izbornim uslovima sa onima koji nemaju dobar rejting?

S druge strane, rezultati izbora ne postoje.

Stranke i pokreti koji su učestvovali na izborima bile su mahom manje i nove stoga nisu ni mogle ostvariti dobar rezultat, na prvom mestu zbog toga što je većina opozicionih glasača odlučila da izbore bojkotuje, a na drugom mestu zbog nepoštenih i nefer uslova.

Jedini rezultat izbora jeste pojavljivanje opozicije na nacionalnim frekvencijama, dva ili tri puta i širenje istine o aferama vlasti.

Dva ili tri puta na nacionalnoj frekvenciji nisu dovoljna, a i to je jedan od razloga zbog kojih se išlo u bojkot.

Zaključak je jasan, bojkot lažnih julskih izbora bio je ispravna odluka.

Prvobitni razlozi za bojkot lažnih izbora u julu bili su zatvoreni mediji za opozicione političke aktere i pojedince ugnjetavane od strane mafijaškog režima, pritisci na birače, ucene, crni džipovi, dupli spiskovi, evidencije, pozivi, pretnje, uzurpacija svih medija sa nacionalnom frekvencijom vladajuće strukture, linč opozicionih političara i aktivista.

Pokret 1 od 5 miliona čiji sam deo bila do pre nekoliko meseci uprkos zagovaranju bojkota, doneo je odluku da se na izbore izađe – odluka je bila pogrešna.

Mahinacije, prevare i pritisci režima, činjenica da se na lažnim izborima ne može uraditi ništa, da dva ili tri pojavljivanja na nacionalnoj frekveniciji ne mogu napraviti rezultat u osvešćivanju naroda dokazale su da je odluka da se na takve izbore izađe bila u najmanju ruku nezrela.

Bojkot je bio posledica iskustva u političkom delovanju, a izlazak na izbore iskreno verovanje da se drugačijim nastupom može ostvariti rezultat.

Ovog puta iskustvo je pobedilo veru.

Činjenica da pokreti i stranke koje su učestvovale na izborima nisu načinile štetu rezultatima bojkota jedino govori o ispravnosti odluke da se na lažne izbore ne izađe.

Na kraju, predstoji nam borba za izborne uslove, pojedinačna ili zajednička, razgovorom ili ulicom.

Svako ko nije spreman na zajedničku borbu dužan je da se bori kao pojedinac, a oni koji ne mogu sami dužni su da se priključe.

Svako ko ima loše mišljenje o onoj opoziciji koja mu se ne dopada, dužan je da prećuti.

Borba za izborne uslove nije samo borba političkih organizacija, već borba svih nas, za pravo na izbor i bolju Srbiju.

Autorka je studentkinja Fakulteta političkih nauka