Bojkotuje se vlast, a ne izbori

Za to vreme četiri puta, dakle svake druge godine, ta interesna grupa ljudi, koji se ne mogu nazvati političarima jer nikada nikakav politički program niti su pokazali, niti ga imaju, terala je građane Srbije na birališta.

I svaki put su njihove liste sa imenom Aleksandra Vučića, ili on lično na predsedničkim izborima, dobijali ubedljivo najviše glasova.

I svaki put je po neka od stranaka demokratske opcije, padala na marginu političke scene, iako je Srbija, daveći se u kriminalnim i lopovskim aferama, iz godine u godinu bivala sve siromašnija, da bi danas i zvanično bila najsiromašnija zemlja Evrope.

Kako je došlo do tog paradoksa, da država bude sve slabija a vlast sve jača? Tako što su lopovi, prevaranti i falsifikatori života, već na početku vladavine, uzeli Ustavni sud pod svoje da bi Ustav po kome su došli na vlast, pretvorili u mrtvo slovo na papiru.

Kad je pao Ustavni sud, pao je i veći deo pravosuđa na čelu sa Republičkim javnim tužilaštvom.

Razorili su Parlament uličarskim i kafanskim marifetlucima i državom je ovladao jedan jedini čovek. Isti onaj koji se pred tim parlamentom zakleo da će poštovati Ustav, bez ikakvih skrupula, stavio je i treću granu vlasti pod svoju komandu, tako što je na mesta ministara u izvršnoj vlasti, odnosno Vladi, uveo plagijatore doktorata, falsifikatore i kupce diploma.

Takvu vlast naravno ne bi mogao ni da sanja da nije privatizovao i kriminalizovao sve tzv. službe bezbednosti i pretvorio ih u sredstva odbrane svoje vlasti.

U toj odbrani najsnažnija karika su mu mediji. Za njihove medije, pa samim tim i za veći deo Srbije, ne postoje afere i skandali koje čine nosioci vlasti, zbog kojih bi svaki put u normalnim zemljama pala vlada.

Zbog uzurpiranih medija veći deo Srbije nikad nije čuo za fantomsko rušenje Savamale u Beogradu, kada policija kako kaže ministar nije intervenisala da ih ne bi ubila struja od porušene elektro-mreže. Ništa se ne zna ni o političkom ubistvu Olivera Ivanovića.

Predsednik je, samo on zna s kojim pravom, uzeo snimke iz Doljevca, kada je vozilo direktora Koridora 10 Babića ubilo Staniku Gligorijević. Srbija nema pojma da je samozvani prvi čovek Beograda Goran Vesić tri puta rekonstruisao Trg republike.

Plagirani doktorati, afera Krušik i plantaža marihuane Jovanjica, samo su vrh ledenog državnog kriminalnog brega.

Dakle kriminal do kriminala u državi koje nema, i u kojoj postoje samo vlast koja kriminalom i rukovodi, i crkva koja takvu vlast blagosilja odlikujući kriminalce.

Izaći na redovne izbore sa takvom vlašću nije ništa drugo nego produžavanje agonije u koju je Srbija upala.

Jer, kada im je jedini politički program vlast po svaku cenu i moć koju ta vlast donosi, onda je blizu pameti da lopovi, prevaranti i falsifikatori neće dozvoliti da izgube vlast glasačkim listićima.

Sve je u njihovim rukama.

Birački spiskovi na kojima je preko šest miliona glasača a lične karte u Srbiji ima nešto više od pet miliona ljudi. Dakle glasaće i mrtve duše, naravno za vlast.

Vlast ima i svoje „transportne“ glasače, ljude koji idu od grada do grada i glasaju. Vlast je i najveći poslodavac u ovoj zemlji, a to znači da je za stotine i stotine hiljada ljudi poslovna obaveza da glasaju za vlast.

Kad je sve to tako, a još je i gore, onda je besmislen i uslov svih uslova koje ističe tzv. opozicija da bi izašla na izbore, a to je sloboda medija, jer čak i kada bi kojim čudom lopovi, prevaranti i falsifikatori na vlasti dozvolili da na „njihovim“ medijima svakog dana opozicija satima priča o svom sporazumu sa narodom, ništa se ne bi promenilo.

LJudi, moramo shvatiti da su nemogući fer i slobodni izbori u državi koja je okupirana i zarobljena.

Upitajmo se ko će presuđivati o tome šta rade u izbornoj kampanji i na dan izbora, razni nasilnici i bratstva, od izvesnog Zelje do neuračunljivog „megafon“ Sime? Ko će vlastima zabraniti da pomogne ekstremnim desničarima i fašistima da uđu u Parlament.

U rukama lopova i prevaranata na vlasti je i nož i pogača. Problem Srbije dakle nije političke, nego kriminogene prirode i zato sa njima na vlasti nema nikakvih izbora. Bojkot nije cilj, bojkot je sredstvo da se nelegitimni i protivustavni vlastodržac natera da podnese ostavku.

A onda će, budite ubeđeni, vekovno političko iskustvo to potvrđuje, devedeset posto njegovih poslanika u Parlamentu glasati za privremenu ili prelaznu vladu. Ta vlada mora dobiti najmanje devet meseci da oslobodi medije, promeni izborne zakone i stvori uslove za slobodne i fer izbore.

Sve drugo je za Srbiju put koji je vodi na sopstvenu sahranu.