Bolest kreditne zavisnosti: Šta se to dešava sa Srbijom?

Šta se to dešava sa Srbijom, upita Bjřrnar gledajući u mene?! Izvini, nastavi on, mene ponašanje srpskih zvaničnika, jako čudi.

Izgleda da oni nisu pratili niti proučavali bivše i postojeće slučajeve indukovanih „kreditnih zavisnosti“ od kojih je jedna razorila i bivšu SFRJ?

Sve je očiglednije da Srbija upada u stanje „teške kreditne zavisnosti“, i da joj se ubrzano sužava prostor za obezbeđivanje novca za finansiranje države, privrede, socijanih potreba građana itd., te da počinje da „krizira“.

Pošto su me te Bjřrnarove neočekivane reči jako udarile u ožičicu, jer su mi pred oči istog trena iskrsla izmoždeno-siva filmska lica narko-zavisnika koji nemaju novca da nabave drogu za svoje privremeno „vraćanje u normalu“, ja zaustih da mu nešto odgovorim, ali on nastavi – „bolest kreditne zavisnosti“ mnogih država je „proizvod lihvarsko-kolonijalnog odnosa imaoca kapitala prema okruženju“, od koje odavno pati mnogo država, a čija je razorna snaga, u obliku demo eksperimenta, mogla biti viđena u postolimpijskoj Grčkoj.

Koliko je opasna i destruktivna „bolest kreditne zavisnosti“, najbolje se vidi tokom ratnog ekonomskog i populacionog propadanja Ukrajine, koje će, uz sve veće i veće kreditno zaduživanje, od te prelepe, rudama, energetskim sirovinama i poljoprivrednim resursima, bogate zemlje napraviti „pustinju“.

A „kreditno kriziranje“ Srbije, nastavi on, postaje sve očiglednije i učestalije, jer međunarodni „dileri“ (banke, korporacije i razne institucije aktuelnih vlada) sve otvorenije ucenjuju srpske vlasti, uslovljavajući davanje svake nove „kreditne doze“ sa odricanjem države od KiM, sa iskopavanjem ruda za potrebe „dilera“, sa nastavkom odlaganja prijema Srbije u EU itd.

Ako se vaša država brzo ne sabere i ne zaleči svoju „kreditnu zavisnost“ može postati ekološka i ekonomska rupa u sred Evrope, što je, čini mi se, svojevremeno prorokovao jedan vaš predsednik, završi Bjřrnar.

Dugo sam nakon ove Bjřrnarove eksplikacije razmišljao o njoj.

Jer, iako smo dugogodišnji saradnici, nisam očekivao ovako direktno i zabrinuto upozorenje, koje, normalno, sopstvenim rečima prenosim čitaocima našeg demokratsko-rodoljubivog Danasa.

I to sa nadom da će pomoći izlečenju Srbije od svih „bolesti“ koje je neprekidno more od osamdesetih godina prošlog veka, a posebno od „bolesti kreditne zavisnosti“ koja je kulminirala u trećoj deceniji ovoga veka.

Autor je redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.