Bolje Joža nego rudnici

– Nemam, mama, sve je u redu…

Koliko je samo roditelja svršenih osnovaca vodilo ovakav razgovor ovih dana sa svojim detetom. I nije bilo sve u redu… A zbog čega?

Dina je drugog dana posle testa tri sata jecala u školskom dvorištu, kao da je, daleko bilo, izgubila najvoljenijeg. Celo društvo nije moglo da je smiri. Aleksa se sva tri dana tresao ko prut. Do objave rezultata nije smeo da krene kući. Trećeg dana nije ni otišao, skrivao se neko vreme kod Nikole, dok ga je ovaj tešio. „Kako sam mogao tu da pogrešim?! Pa to sam znao! Ubiće me ćale… Bilo je teško, baš je bilo teško…“, govorio je kroz suze. I Nikola je zapeo kod pitanja koja je znao. Slaba uteha za Aleksu. Kristina se onesvestila dok je izlazila sa kombinovanog! Elena je „razbijala“ matematiku ranije pa još platila profesorima četrdesetak hiljada da se dobro spremi, pa doživela blokadu na ispitu i izvukla samo tri poena. Dve noći nakon toga nije spavala. A sve to je znala. Bilo koji drugi dan i drugačijim povodom dobila bi celih deset! A to je samo jedna škola. Jedan razred! Kako li je bilo kod drugih? I opet – zbog čega?

Bolesna ambicija i kompleksi pojedinih roditelja; neiskustvo, nezrelost, strah i trema kod dece, i još jednom DECE; teška ili barem nepotrebna, suvišna pitanja, iz gradiva petog ili šestog razreda, koja ni polovina nas odraslih ne zna da reši… Neki od nas su prethodnih dana, a bogami i meseci, svojoj deci napravili pakao od života, i to izjavama tipa – „Budeš li sad zakazao, ne vraćaj mi se kući“, ili „dok si pod mojim krovom biće onako kako ja kažem“, ili „nemoj slučajno da me obrukaš tamo“, ili… Trošeni su silni novci za spremanje gradiva, cele plate su išle na profesore, pravio se pritisak, bilo je to pitanje života i smrti. A preko puta nas dete, i još jednom DETE. Dete koje još uvek ne zna da se suoči sa tremom, sa blokadom, sa pravim stresom. Dete koje ne zna kako da se suoči sa vrtoglavicom, sa glasnim lupanjem srca, sa otežanim disanjem, i to sve u samo dva sata. Dete koje je moralo da zna sve srpske srednjovekovne rudnike, šta je gornji i donji rakurs, ili piktogram, gde na crtežu nedostaje komplementarnost boja i oblika, koja je tačna masa i obim fudbalske lopte (mislim da to ni Leo Mesi ne bi znao), gde je zastupljena suptropska klima, kakva peraja ima pelikanoidna jegulja, ko se rukovao 1942. godine, da li slon ima dlake, koja su dva osećanja ili raspoloženja OBUZELA pripovedača (majko mila!), koja je metafora poslužila pesniku kao inspiracija – je li drvo ili cvetak?!? Pa mi smo bre sa našim Jožom i svinjskom glavom i sankanjem u koritu još i fenomenalno prošli! To se barem lako pamtilo.

A to isto dete nema pojma, recimo, kakvo je školstvo u nekoj susednoj ili bilo kojoj drugoj evropskoj državi. Ne zna koliko je njihovo gradivo, koliko i šta uče u osnovnoj školi, koja pomagala imaju, da li još uvek koriste kredu, ili flomaster, ili kompjuter, ne daj Bože! To se njih ne tiče. Bitni su srednjovekovni rudnici! Iskreno, za svojih četrdeset i kusur još u svom životu nisam sreo čoveka ili čak čuo za takvog kome je za njegov posao koji radi potreban taj podatak. Čak ni u kvizovima nećete naći tako nešto.

I još jednom pitanje – zbog čega prijemni? Pa jednostavno zbog toga što država ne sme da kaže ni deci ni roditeljima da nam je ceo školski sistem u blatu već decenijama, da su nastavnici nezadovoljni i nemotivisani da rade, da se gradivo i tehnike predavanja nisu menjali i usavršavali ko zna otkad, da ocene nikako nisu merilo znanja i da se najčešće dobijaju po principu koliko su roditelji dece imućni i da li su u stanju da plaćaju detetu privatne časove u privatnoj školi nastavnika koji je na PRVOM času u PETOM razredu podelio DECI brojeve TELEFONA te iste PRIVATNE škole!

Zato – NE prijemnom! Promenite ceo sistem iz korena, jer džaba sve kad će ta ista deca koja i uspeju da ga polože, da nabubaju sve te nepotrebne stvari, da se upišu u srednju školu koju žele, a potom i fakultet, gle čuda, i ukoliko sve to završe, pobeći glavom bez obzira iz ove nesrećne zemlje i potražiti sreću negde daleko odavde.

Autor je ogorčeni otac