„Bolje žive“ i oni sa penzijom od 17.000 dinara

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Hrišćani smo, na prvom mestu. A u vezi je izloženog u tekstu.

2. „It’s giving bare minimum“ i time se zadovoljavamo, tako legitimišući sve što vlast radi. Što bi rekla moja generacija, „do not settle for less“.

3. Kako li zive Vucicevi bogatasi?

4. LAŽNI I NEOSTVARIVI RAST PENZIJA I PLATA

   Ministar Siniša Mali našao je da će se 2027. godine u Srbiji ostvare plate od 1.400 evra (164.500 dinara) i penzije od 650 evra (76.375 dinara), prosečne penzije bi činile 46,43% prosečne plate. Odnos prosečne penzije i prosečne plate 2012. god 57,82%, a 2023. godine taj odnos iznosi 45,72%. U 2012. godini prosečna penzija je bila 23.924 dinara i porasla je za 12 godina u 2023. godini na 39.320, rastući ukupno za 64%, a prosečna neto plata je bila 41.377 dinara i porasla je u istom periodu do 2023. godine na 86.007 dinara, za 108%. Ali i ukupna inflacija je u tom periodu bila ukupno 74%, pa je i kupovna moć neto plata skromno porasla samo za 34%, a kupovna moć penzija je čak opala za 10%. Ostaće za istoriju da je u tom periodu penzionerima oteto osamsto miliona evra za četiri godine Vučićeve, a uz pomoć MMF penzije je unakazio za 20 indeksnih poena. BDP je u tim 12 godinama po realnoj vrednosti porastao samo za skromnih 32%, dok je u 3 zadnjih godina i opadao. U nominalnom iznosu porastao nam je BDP za 130% sa inflacijom. Inflacija je bila u 2012. godini 12,2%, a u 2022. godini čak 15,1%. Inflacija se otrgla kontroli i već u 2021. godini je skočila na 79%. Ispada da je uvećanje plata i penzija ludo radovanje radnika i penzionera i obmana vlasti. Penzije i plate su među najnižim u regionu i Evropi, jedino su niži u Makedoniji i Albaniji i to dvadesetak godina u nazad. Koji napredak Srbije pod vođstvom Vučića?

5. „Istina je samo da je to ipak ili samo bilo vreme velike međuljudske i sistemske solidarnosti, socijalne sigurnosti i nekakve „brige za čoveka“
   ALI TO N I J E „samo“!
   „donoseći nam donedavno nezamisliva tehnička dostignuća, kao što su mobilni telefoni, kablovska televizija, klima uređaji, kompjuteri, internet.“
   A OVO JE PRILICNO NEPOTREBNO.

6. Povrsno i gledano mozda bi sociolog mogao biti u pravu.Tacno je da smo mi stariji navikli da zivimo sa onim sto imamo.Tacno je da nam je mast i hleb (naravno organski,bez pesticida) bio mnogo sladji i hranljiviji od ove genetske modifikacije.Tacno je i to da smo se pored drzavnih skola obrazovali uz rad iz prave i vrhunske majstore.Diploma se nije mogla kupiti.Tacno je i to da je bilo tu i tamo partijskog zaposljavsnja,ali
   daleko manje partijskih funkcionera.Tacno je i to da nismo imali toliko auta,ali smo luksuznim autobusima „Nis-Ekspresa stizali brze gde go smo hteli.Imali smo sve iako nismo imali ni „zute banke“ u slamaricj,a sad imamo racune u banci i dozvoljen minus sa zelenaskim kamatama.Zato optezno sa analizom nase mladosti i nasim zivotima,koje smo mi romanticno proziveli.

7. Možda je malo i do kućnog vaspitanja. Ako se još od „postpelena perioda“ zapati ono katastrofalno „ćuti, može i gore“ pa se tako stigne u školske klupe gde ni tragova od kritičke misli i razvijanja ambicija ničega nema „milenijumima“ unazad, pa se to iskombinuje nedostatkom prosvećenja i ličnog usavršavanja u ma kakvoj sferi delanja, onda preovlada princip „dve strane kreveta – dve strane sveta“ i „hleba i masti“ samodovoljnosti. Od kolevke pa do groba kroz generacije. A izuzeci od pravila odavno više ne stanuju ovde.

8. Znači bolje se živi jer imamo mobilne, bolje automobile… a nekada smo imali samo sigurnost, solidarnost i nismo imali mržnju. Tito je umro pre 45, a socijalizam pre 35 godina, poređenje tehnologije je besmisleno, ona bi svakako stigla a sociološki gledano bitno je koliko ljudi živi ispod ili na granici siromaštva, propadanje zdravstva, obrazovanja, institucija i pristajanje ljudi na to