Događaji protekle subote i nedelje u Beogradu pokazali su koliko je značajan segment slobodnih medija i istinitih informacija. Bilo je dosta sličnosti i sa Devetim martom 1991. godine kada je traženo oslobađanje TV Bastilje i smenjivanje četiri urednika.
Ono što je evidentno da se ne poštuje zakon i Ustav, pre svega Zakon o informisanju koji garantuje građanima pravo na objektivno, istinito, celovito i pravovremeno informisanje. Toga nema već duže vreme, a račun je ispostavljen javnom medijskom servisu, RTS-u, koji finansiraju građani. Naravno i drugi mediji su obavezni da se pridržavaju ovog zakona, a u praksi ogroman broj njih su praktično propagandne mašine režima. Tako većina građana Srbije nije bila u prilici da vidi i čuje da se tri meseca odvijaju protesti u stotinak gradova i opština Srbije. Za javni servis opozicija kao ni protesti ne postoje, što je sakrivanje istine.
Druge televizije sa nacionalnom frekvencijom takođe su dužne da objektivno informišu javnost, a sad što šire laži, neukus, kič pa i pornografiju, to je već pitanje za REM. Ali ovo regulatorno telo sa skupo plaćenim poslenicima je u službi režima. Pa kad štampani mediji, izuzev NIN-a, „Vremena“, „Nedeljnika“ i „Danasa“, objavljuju samo prorežimske stavove, često laži i nedopustive uvrede i govor mržnje, od informisanja građana nema ništa. Zar nije dovoljno što Savet za štampu konstatuje da su, na primer, „Alo“, „Srpski telegraf“,“ Informer“ prekršili Kodeks novinarstva barem po hiljadu puta, a da više od tri stotine puta na naslovnim stranama se nalazi nešto što izaziva strah, paniku ali i mržnju, što je opet po zakonu zabranjeno. S druge strane one činjenice koje su važne za građane, sakrivene su ili nedostupne javnosti.
Pa onda se sakrije da je, na primer, jedan od uhapšenih za ulazak u RTS učenik Filološke gimnazije, i naprasno osuđen na 30 dana zatvora. Primenjen je Zakon za huligane! A opet pravi huligani se ovde ne kažnjavaju, a potvrda toga je i nedavni večiti derbi gde je bilo povređenih policajaca, ali ne i privedenih huligana. Jednostavno, i sam predsednik Vučić dolazi iz tog navijačkog miljea, a priznao je da ne može da uvede red na fudbalskim stadionima u Srbiji. Samo kad bi se poštovao postojeći zakoni i Ustav ne bi bilo brojnih drugih anomalija, kriminala, korupcije koji su od Srbije napravili mafijašku državu. Oni koji su dužni da sprovode zakon, kao na primer 15 sudija Ustavnog suda sa platama od 300 do 700.000 dinara mesečno, ili državna tužiteljka Zagorka Dolovac sa platom takođe većom od 300.000 dinara, ne oglašavaju se!
Autor je novinar iz Šapca
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.