Borba da se ništa ne promeni vodi ka devastaciji naučnih istraživanja

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je, uzevši u obzir prethodno, kao i činjenicu da je velika većina istraživača nezadovoljna postojećim zakonskim okvirom, odlučilo da sprovede kompletnu reformu sistema finansiranja naučnih istraživanja.

Raspisivanje projektnog poziva po sličnim pravilima koja su važila do sada nam ne bi donelo ništa novo, sve bi se, manje-više, odvijalo kao i prethodne decenije, svako od nas bi se bavio samo onim temama kojima želi da se bavi, uglavnom bi učestvovali isti istraživači, i eventualno bi među njima/nama bile malo podeljene uloge. Bez obzira na više puta produžen tekući projektni ciklus, broj radova u međunarodnim časopisima je ostao iz godine u godinu na približno istom nivou, što govori da je postojeći sistem finansiranja dosegao svoj maksimum, kada je reč o rezultatima. Više ne može, pod ovim uslovima. Rektorka Univerziteta u Beogradu je nedavno izjavila da ćemo morati da učinimo veliki napor u očuvanju pozicije Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi, jer imamo, između ostalog, veoma mali broj visoko citiranih istraživača u okviru određenih naučnih oblasti. A do njih možemo doći isključivo kroz visoko kompetitivni poziv, kakav po dosadašnjem sistemu finansiranja nije moguć. Cilj reforme je da se sa postojećeg projektnog sistema finansiranja pređe na kombinovani institucionalno-projektni model. Prethodna odluka je podržana Strategijom naučnog i tehnološkog razvoja, kao i Akcionim planom Vlade.

Prvi korak u toj reformi je već učinjen – početkom decembra je usvojen Zakon o Fondu za nauku. To je nov zakon za novu instituciju, kakva postoji u većini država koje imaju razvijenu nauku. Zakon o Fondu je veliki uspeh Ministarstva, jer je to prvi nov zakon donet u ovoj oblasti posle punih 12 godina. Osnovna namera je da se kompletna procedura i upravljanje kompetitivnim projektnim pozivima odvija preko Fonda za nauku.

Drugi, ključni korak je izrada novog, krovnog Zakona o nauci i istraživanjima. Ovim zakonom želimo da rešimo institucionalno finansiranje istraživača, da ne zavise, kao do sada, od toga da li su prošli na nekom projektu ili ne. I to je već dugo zahtev naučne zajednice. Zakon donosi i niz drugih novina. Javna rasprava je trajala 30 dana, a imali smo čitav niz tribina. Ministarstvo će ponovo okupiti radnu grupu koja je radila Nacrt zakona, kako bi zajedno razmatrali pristigle predloge za izmenu Nacrta. Ne postoji nijedan član koji se ne može promeniti ukoliko je predlog dobro obrazložen, što smo dokazali i kod Zakona o Fondu za nauku. Uostalom, svrha javne rasprave i jeste da se čuju različita mišljenja, kao i da se Nacrt poboljša.

Jedini veći izazov, a koji rešavamo u saradnji sa univerzitetima i institutima, jeste status istraživača na fakultetima, koji nisu u nastavi. Ova grupa je iz godine u godinu narastala i smatramo da je trenutak da je zakonski definišemo. Reč je o 1.431 istraživaču na fakultetima i 287 istraživača u inovacionim centrima. Među njima se nalazi i jedan broj istraživača sa vrhunskim rezultatima. Sve korekcije Nacrta u pravcu boljeg definisanja kriterijuma i uslova za ovu grupu istraživača su moguće. Nije problem u novcu, tražimo smisleno rešenje koje će podržati najveći deo zajednice. Status kvo nije rešenje. Dosad su ti uglavnom mladi ljudi bili potpuno nezaštićeni, jer su im ugovori o radu trajali samo do isteka projektnog ciklusa (trenutno, do kraja 2019). Ministarstvo je pored korekcije člana Nacrta zakona koji reguliše status ovih istraživača (u smislu ugovora o radu, a koji bi bili vezani za dužinu trajanja projekata Fonda za nauku, kao i međunarodnih projekata) spremno da ponudi i poseban program za ovu grupu istraživača u trajanju od pet godina, koji bi bio finansiran direktno preko Ministarstva, i u koji bi bili uključeni svi istraživači koji nisu u nastavi, a zaposleni su na fakultetima. Sve u svemu, radimo na tome da položaj ove grupe istraživača bude znatno bolji nego što je to bio do danas.

U 2018. godini smo puno učinili na podmlađivanju naučne zajednice, kroz izuzetno uspešan poziv za uključenje 1.000 mladih istraživača na projekte. Primili smo 870 istraživača, koji imaju prosečnu ocenu iznad devet i rođeni su 1988. ili kasnije. U toku je dodatni poziv za njih još 100 koji su prošle godine upisali doktorske studije. Te pozive smo objavili zato što je prosečna starost istraživača koje finansiramo neprihvatljiva – u martu smo u sistemu imali manje od hiljadu istraživača mlađih od 30 godina. Danas ih imamo preko 1.830. Time šaljemo jasnu poruku da mlade želimo u sistemu, da hoćemo da ostanu kod nas i ovde se razvijaju. I većina njih je primljena baš na fakultetima.

Efekti svih ovih promena se neće videti brzo, ali će dugoročno, verujem, biti izuzetno veliki. Želimo da nagradimo najbolje, da nov sistem pokaže ko je uspešniji, a ko manje, da samo one uspešne još jače finansiramo, a one neuspešne da prestanemo. Ponekad deluje da određene grupe u zajednici prave što veću turbulenciju, ali ne da bi nešto promenile, već da bi zadržale trenutno stanje. To nije moguće, jer borba da se ništa ne promeni vodi ka devastaciji naučnih istraživanja. Put reformi kojim smo krenuli usvajanjem Zakona o Fondu će biti nastavljen tokom proleća usvajanjem novog Zakona o nauci i istraživanjima, uz podršku najvećeg dela naučne zajednice.

Autor je državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja