Borba da se ništa ne promeni vodi ka devastaciji naučnih istraživanja

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Stanje u srpskoj nauci je katastrofalno. Nacrt zakona o nauci je jos katastrofalniji. Pisan je od strane nekolicine ljudi sa instituta. Glavna namera im je da rasture srpske fakultete ukidavsi im nauku; da se novac usmeri ka institutima; da se dozvoli institutima da organizuju doktorske studije (sto ni u jednoj zemlji nije slucaj-vec se organizuju zajednicke doktorske studije) itd. Drzavni sekretar bi zbog ovoga trebalo da bude smenjen, a tekstopiscima nacrta zakona zabraniti da se u buducnosti bave pisanjem zakona. Ovo ne znaci da je situacija na fakultetima sjajna, ali nije ni na institutima. Izmisljen je sistem vrednovanja koji je doveo do toga da se ‘naucni radovi’ pisu na nedeljnom nivou. To nisu naucni radovi, i to je manja steta. Veca steta je sto se prava nauka ukida na taj nacin. Mogu da se broje radovi, ali samo oni koji su u 5-6 najboljih casopisa za datu uzu oblast nauke. A dopisivanje na radove je postalo normalna pojava.

   1. Radovane, neke od tvojih tvrdnji (rečenica) su veoma površne. Evo, na primer, „Glavna namera im je da rasture srpske fakultete ukidavsi im nauku“ Niko ne ukida nauku na srpskim fakultetima time što uvažava i omogućuje nauku na institutima! Slažem se, i to je greška u predlogu zakona, da istraživači u naučnim zvanjima ne mogu da budu angažovani na fakultetima. Dalje:“da se dozvoli institutima da organizuju doktorske studije (sto ni u jednoj zemlji nije slucaj-vec se organizuju zajednicke doktorske studije)“. Ja kao doktor nauka mogu da poučavam i vodim doktoranta iz moje oblasti istraživanja u bilo kojoj instituciji. Zašto si ti, koji si, možda, zaposlen na fakulteu, bolj doktor od mene (mislim stručnjak za pojedinu oblast)? Dalje: „Mogu da se broje radovi, ali samo oni koji su u 5-6 najboljih casopisa za datu uzu oblast nauke…“ Svaki naučni časopis, ili onaj časopis koji sebe promoviše kao naučni, ima naučni odbor i najbolje recenzente koje može da obezbedi i ima svoj faktor uticaja u nauci (impact factor). Da li su radovi objavljeni u takvim časopisima stvarno naučni noviteti-to će vreme potvrditi. Setimo se Gregora Mendela: protestantski sveštenik je sadio beli i obojen pasulj i prato i zapisivao koliko belih i obojenih nikne. O tome je pisao. Čini se besmisleno (saditi pasulj!), i danas je pitanje ko bi to radio. Pokazalo se, kasnije, da je Mendel postavio osnove genetike.
      Sve u svemu: Radovane tvoj komentar je (zdravorazumski rečeno) ….

      1. Po logici ,Miska prakticni naucnik, svako ko je doktor nauka moze nekog da poducava i da mu da doktorat, pa i nezaposleni doktor. To ipak nije tako. To se radi na fakultetima a zna se kako se postaje profesor-prijavom na konkurs i izborom najboljih. Ali da se razumemo, smatram da kolege sa instituta moraju da budu ukljuceni u doktorske studije, ali ne da ih samostalno izvode.
         Sto se tice casopisa, ajde da pogledamo casopise u kojima prof/ istrazivaci na nemackim institutima objavljuj. Tako da pusti me te price, da su svi casopisi isti..

2. Kao što napisah u jednom drugom komentaru, neka se počne sa tom „reformom“ da redovni profesori napokon počnu i redovno da dolaze na posao. Vežbe i predavanja im drže upravo ti nesrećnici koje su primili na projektima, a pored toga se bave i istraživanjima, administracijom i svojim „šefovima“ kopiraju knjige, kuvaju kafu itd. Umesto pravih naučnih radnika napravili su od tih ljudi lične posilne. Zato novi zakon i traži da se njihov status napokon tačno definiše – ako drže nastavu, zaposlite ih u nastavi!, ako se bave naukom, zaposlite ih u institute na fakultetima!. Jasno je meni d aje teško da se sada ljudi opet vrate na „staro“, t.j. normalno, ali to je neminovno ukoliko želimo da budemo normalna, evropska i moderna država.

   1. A sto mislis da naucni savetnici dolaze redovno na posao.

      1. Naucnim savetnicima je posao da istrazuju i objavljuju rezultate, za to primaju platu. Ako to ne rade, ok, otkaz! Redovnim profesorima je primarni posao da drze nastavu. Na PMF-u, Filoloskom i Filozofskom fakultetu Beogradskog univerziteta studenti cetvrte godine ne umeju da prepoznaju preko trecine redovnih profesora jer ih nikada nisu ni videli!!

         1. Da bi profesori na fakultetima drzali dobru i modernu nastavu moraju biti dobri naucnici. U tom smislu nauka na fakultetima mora biti jaca od one na institutima. A ta prica da profesori po fakultetima nista ne rade je netacna. Prica o neradu prof. je ista kao kad Vucic prica o bivsima kao lopovima, itd; a nigde presuda.
            Ocigledno da instituti zahvaljujuci politickom uticaju zele da uzmu vise drzavnih para otmicom od fakulteta.

3. Sve dok je sistem namešten tako da protežira podobne poltrone, sinove i ćerke profesora, njihovih kumova i prijatelja, nema budućnosti u nauci. Ja sam pokušavao više od 10 godina, i džaba mi i doktorat i više od 10 SCI M21 radova iz moje naučne oblast, na kraju sam morao da napustim i fakultet i nauku. Zašto? Zato što postoji ograničeni rezervoar pozitivne energije koju više nisam želeo da trošim na hranjenje tudjih sujeta i na dopisivanje suvih eminencija koje ne znaju ni engleski jezik. Nedugo posle mog odlaska, ćerka profesora je upisala doktorske studije, a mentor treba da joj bude (pazite sad) docent koji je u nebranom groždju: ako odbije, suva eminencija sa bratijom ga neće izabrati u više zvanje, a ako prihvati, moraće da radi doktorat detencetu. Takva politika rezultira da najbolji zaista beže sa fakulteta, a tamo ostaju samo podobni i rodbina.
   Eto, to vam je slika nauke u Srbiji. I zato, dok god se ne napravi presek/lustracija nema ništa od toga. Svaki uspeh je samo rezultat ličnog rada i uložene energije, s obzirom na to da sistem ne funkcioniše već isključivo služi da se hrani individualnim uspesima na kojima se naknadno kaleme svi ostali podobni. Sapienti sat…