U susret 1. oktobru Međunarodnom danu starijih osoba čiji je ovogodišnji slogan „Poštovanje ljudskih prava starijih osoba kao ispunjenje vizije Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima: Kroz generacije“, Gerontološko društvo Srbije može da se pohvali da je ovaj slogan bio najvažniji cilj tokom 50 godina postojanja.
Pre tačno pedeset godina 1973. godine, na inicijativu stručnjaka iz oblasti gerijatrije i socijalne gerontologije, osnovano je Gerontološko društvo Srbije, kao stručno-naučna i društveno-humanitarna organizacija. Osnovna misija Gerontološkog društva Srbije je kontinuirano zalaganje za poboljšanje kvaliteta života u starosti. Gerontološko Društvo Srbije zagovara dostojanstveno starenje, zagovara da starije osobe budu ravnopravni članovi društva, zagovara zaštitu starijih osoba od svih oblika nasilja i zagovara veći broj istraživanja iz ove oblasti, kao i usvajanje nove Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima starijih osoba.
Gerontološko društvo Srbije nastalo je na inicijativu grupe eksperata iz Instituta za socijalnu politiku, a njen prvi predsednik bio je prof. dr Petar Korolija otac moderne gerijatrije u Srbiji, po kome se zove i kliničko odeljenje za gerijatriju Interne klinike KBC „Zvezdara“ u Beogradu.
Društvo se tokom svog pedesetogodišnjeg postojanja bavilo značajnim temama koje su bile posledica demografskog starenja, uvek vodeći računa o demografskoj rezilijentnosti. Jedna od najznačajnijih oblasti rada je naučno-istraživačka aktivnost pa su mnogi eksperti iz zemlje i inostranstva objavili svoje radove u naučnom časopisu pod nazivom „Gerontologija“, čiji je izdavač Gerontološko društvo Srbije. Izdavanje časopisa podržava Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj. Takođe, svake četvrte godine Gerontološko društvo organizuje Gerontološki kongres koji okuplja naučnike i profesionalce koji rade direktno sa starijim osobama kako iz Srbije tako i iz čitavog sveta.
Od osnivanja do danas organizovano je 11 Kongresa. Radovi koji su izloženi na kongresima štampani su u zbornicima radova. Stručni i naučni rezultati, saopšteni u zaključcima kongresa, nezaobilazna su osnova za zagovaranje unapređenja javnih politika i revizije nacionalne politike prema starijim licima, realizaciju strateških dokumenata i drugih propisa.
Istovremeno, oni su referentni parametar za ocenu položaja naših institucija i organizacija koje se bave starenjem i starosti, u poređenju sa sličnima u okruženju i svetu. Važno je istaći da su pored ostalih na poslednjem 11. kongresu pod nazivom „Gerontologija: mogućnosti i perspektive u post-kovid svetu“, koji se održao prošle godine u Palati Srbija, učestvovali prof. dr. José R. Jauregui, predsednik Međunarodne asocijacije gerontologa i gerijatara, iz Argentine, Susan Somers, predsednica Međunarodne mreže za prevenciju nasilja nad starijima, iz Sjedinjenih Američkih Država, Claudia Mahler, nezavisni ekspert Ujedinjenih nacija za ljudska prava starijih i mnogi drugi eksperti.
Gerontološko društvo je takođe izradilo i Nacionalnu strategiju o starenju (2006-2015), koja je bila konceptualno usklađena sa Preporukama i obavezama Madridskog međunarodnog plana akcije o starenju (2002) i Regionalnom strategijom njegove primene donete od Ekonomske komisije UN za Evropu, Strategijom za smanjenje siromaštva (2003), kao i sa Zaključcima VI gerontološkog kongresa Jugoslavije (održanog od 10. do 12. maja 2002. godine u Vrnjačkoj Banji).
Mnoge teme koje se tiču starenja i starosti i koje su i danas aktuelne u svom radu je među prvima isticalo i na njima aktivno radilo Gerontološko društvo Srbije. Teme kao što su siromaštvo u starosti i potreba za uvođenjem socijalnih penzija, potreba za uvođenjem usluge hraniteljstvo za starije, volontiranje u starosti, međugeneracijska saradnja, integrisanje usluga socijalne i zdravstvene zaštite, aktivno i zdravo starenje i, naravno, zagovaranje za novu Konvenciju Ujedinjenih nacija o pravima starijih osoba.
Tokom svog dugogodišnjeg postojanja istaknuta je potreba za umrežavanjem i partnerstvom sa drugim organizacijama pa je GDS jedan od osnivača mreže HumanaS koja se bavi zagovaranjem za unapređenje života starijih žena i muškaraca u Srbiji, a cilj ove mreže može se sumirati u rečenici „Starenje u svim politikama“ (Mainstreaming ageing).
U budućnosti cilj Gerontološkog društva Srbije da nastavi da se bavi naučno-istraživačkim radom, ali i poboljšanjem kvaliteta života u starosti, vodeći se pre svega dostojanstvom kao osnovnim ljudskim pravom. Takođe važna aktivnost je uključivanje većeg broja mladih u aktivnosti Društva.
Autorka je predsednica Gerontološkog društva Srbije
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.