Borisav Bora Đorđević: Majstor za stihove iz duše

Upokojenog maestra, rokera Borisava – Boru Đorđevića, doživljavao sam a i sada doživljavam, poštujući njegovu sen:

– kao onoga koji je svojim tekstovima i muzičkim tonovima prodirao u centar ljudskog srca, u srž života;

– kao osobenog vazda aktuelnog stihotvorca i tekstopisca melodija iz duše;

– kao osnivača i lidera čuvenog benda, osobenog vokalnog izvođača i gitaristu sa stilom;

– kao čas romantičnog, čas nostalgičnog poetu iz protesta, katkad uporedivog sa Bukovskim;

– kao originalnu, koloritnu ličnost sa stavom, ali i s pravom da ga bez ustručavanja promeni, entuziastički;

– kao iskrenog patriotu, autentičnog Srbina čime se dičio i u razdobljima kada je to bilo „u korist“ njegove štete;

– kao hrabrog, neumornog i vrcavog čoveka, ulazeći u legendu i izlazeći iz nje, tvoreći bisere na „buvljoj pijaci“ a i van nje, ne štedeći se pritom, da bi se, zaokruživši svoj krivudavi, trnoviti životni put – zauvek tamo, u predanju večnosti, i nastanio;

– kao žustrog a dobrog i duhovitog čoveka, „ozbiljnog šaljivčinu“ iz naroda, dajući povremenim, namerno plasiranim vulgarnostima jači pečat satiri, istini, ali i iluzijama koje je (o)pevao i izgovarao;

– kao osobenog mučenika sopstvenih poriva u potrazi za sâmim sobom;

– kao nekadašnjeg prelepog, senzualnog momka kojem je juristeraj bio odveć tesan („pravila, pravila, da bi me udavila, ili kičmu savila…“);

– kao pravdoljubivog, ogorčenog dečaka, nepopravljivog „realnog idealistu“, nalazeći na koncu svoju poslednju a prâvu partnersku ljubav i ljudsko razumevanje izvan Srbije;

– kao oličenje prokletstva vanserijskog talenta – uglavnom sâm sebi kobnu „ćorbu zaprživši“ – u okruženju imenovanom „naša svakodnevica“;

Pa neka Naš Bora Nacionale sa svim počastima, u tišini svog zemaljskog zavičaja – neuznemiravan od surove zbilje – ponosno, lako i mirno počiva. I neka mu je nebeska slava, a za celokupno stvaralaštvo, naš naklon i beskrajna zahvalnost!

„…Zapali sveću za pokojne, za našu izgubljenu sreću,

Naše su duše sad spokojne, molim te, bar jednu sveću… „. (Riblja čorba,“Amin“)

Autor je profesor prava

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.