Boško Obradović je ponovo bacio par mrvica da nahrani strah iz kog izvlači glasove

Da je ovde stavio tačko i da ovoj izjavi nije prethodilo saopštenje Dveri, u kome se kaže da uvoz genetičkog materijala iz inostranstva „može uticati na promenu genoma budućih naraštaja“, Obradoviću ništa ne bi imalo da se zameri.

Postavio je legitimno pitanje povezano sa važnom aktuelnom temom u Srbiji.

Lider pokreta Dveri nije međutim tu stao, već je nastavio da tvrdi da je sve ovo „protivzakoniti način da gej parovi usvajaju decu mimo svih zakona“ pa iskoristio priliku da ponovi priču o dve mame ili kada dete „ne zna ko mu je otac“.

Još je spomenuo da od „nas prave zamorčiće svetskih biotehnoloških ekperimenata“ verovatno kao što su pravili kad su stigle vakcine protiv kovida.

Ništa novo nije rekao Obradović.

Ponovo je bacio par mrvica da nahrani strah iz koga od izbora do izbora izvlači određeni broj glasova.

Samo što izgleda da se pokret Dveri „promenom genoma budućih naraštaja“ zaigrao, čega je svestan i Obradović pa u svom naknadnom saopštenju nijednom rečju ovo ne spominje.

Najava da će Srbija uvoziti genetički materijal što će omogućiti parovima koji su do sada morali da idu u inostranstvo da dobiju decu je pozitivan pomak.

Ali ostaju pitanja – zašto u Srbiji ne funkcioniše banka reproduktivnog materijala, koja je napravljena pri Kliničkom centru Srbije pre tri godine, da li bi upotreba domaće banke omogućila uštedu u odnosu na uvoz materijala iz inostranstva, šta je urađeno da se ohrabre građani i građanke da doniraju ćelije? Znaju li uopšte da postoji takva mogućnost i kakva je procedura?

To su pitanja koja bi morala da postavi odgovorna javnost. Ali takva pitanja ne donose glasove pa se zato valja okrenuti oprobanim receptima čak i ako to podrazumeva gluposti od kojih i sami članovi Dveri pocrvene.